скидање прашине

Хусеин Градашчевић поразио Турке на Косову пољу 1831!

5305

У издању „Православне речи“ из Новог Сада изашла је књига „Историја српске политичке мисли“. У књизи се, између осталог, анализирају и идеје мало познатих ликова попут Хусеина Градашчевића, који је поразио турску војску у бици на Косову 1831, предводећи војску састављену од босанских муслимана и православаца. Ево шта о том догађају каже аутор књиге, проф. др Драган Симеуновић

О том догађају се такорећи ништа не зна или се веома мало зна и погрешно прича зато што дуго није одговарало ни многим Србима то да је кнеза Лазара осветио муслиман, нити је многим муслиманима одговарало да је то учинио један од њих. Догађај је одиста зачудан и јединствен у нашој историји и да бих га разумео и коректно објаснио, прикупљао сам историјску грађу преко двадесет година.

То се збива у време када ослабљена Турска покушава да изврши крупне државне реформе које су између осталог значиле и модернизацију војске, што је подразумевало укидање јањичара, као превазиђеног а за издржавање веома скупог војног рода. Тим реформама су босански муслимани пружали веома велики отпор јер је највише јањичара било управо из БиХ. Када је султан за једну ноћ поклао неколико хиљада јањичара у Истанбулу, разљућени и угрожени босански јањичари су се подигли и из Босне протерали великог везира.

На челу побуњеника је био млад и веома даровит војсковођа Хусеин Градашчевић из капетанске породице, који је дошао на идеју да због укидања привилегија босанском племству отцепи Босну од Турске и уједини је са Србијом и Црном Гором, или да бар Босна постигне степен аутономије који је тада имала Србија. У те сврхе се обраћао писмима кнезу Милошу и Његошу, позивајући се на своје српско порекло и изражавајући спремност да не само он, већ и целокупно босанско племство напусти ислам и врати се у веру прадедова, да би задржали привилегије које им је султан укинуо, за шта је тражио гаранцију од руског цара.

Да би потврдио озбиљност својих намера, сакупио је велику војску и заказао султану и његовој војсци битку на Косову пољу. Како је путовао са својом коњицом и пешадијом кроз српске крајеве, та војска је сваког дана нарастала јер су јој се прикључивали и православци и муслимани. Његош га је подржавао, али је кнез Милош сумњао у Градашчевићев успех. Русији пак у том тренутку није одговарало да улази у сукоб са Турском па је забранила Његошу да војно подржи Градашчевића.

Упркос свему, Хусеин Градашчевић је на Косову пољу, такорећи на Видовдан 1831, тешко поразио огромну султанову армаду и завладао простором од Бањалуке до Скопља, о чему су писале не само аустријска и мађарска, већ и француска и британска штампа, јер је то била једна од највећих битака те године у Европи.

Поражени султан је допустио Градашчевићу да влада Босном око годину дана, а онда га је интригама удаљио од његових савезника обећавши сваком од њих место великог везира, тако да је Градашчевића од нове султанове казнене експедиције, претежно састављене од Албанаца, бранила у бици пред Сарајевом малобројна војска, у којој је било и неколико хиљада сарајевских Срба са митрополитом на челу.

Да се тада остварила Градашчевићева идеја о уједињењу српских земаља, то би била велика европска држава, а Срби би, и без враћања босанских муслимана у православље, у великој мери превазишли међусобне верске тензије и токови историје би били сасвим другачији.