годишњице

После 105 година, обиљежено страдање 6000 Срба у Нађмеђеру!

2869
Једна од ријетких сачуваних фотографија из логора Нађмеђер

Половином априла завршена је комплетна монтажа 29 гвоздених сталака и 55 мермерних спомен плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру (Словачка) који су положили животе за слободу у Првом светском рату.

Све је спремно за званично отварање овог Српског војног гробља у Словачкој, које је други највећи меморијал, после Зејтинлика, српским борцима из Великог рата у иностранству. Због пандемије корона вируса, свечано отварање овог јединственог музеја српског страдања (првобитно предвиђеног за јун месец), највероватније ће бити одложено за септембар.

Српско гробље у Великом Међеру (на тлу Словачке постоји још седам споменика српских страдања – у местима Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин и Шаморин), настало је током Првог светског рата, тако што су аустроугарске власти овде 1914. године отвориле логор Нађмеђер за ратне заробљенике.

Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша! У логору је у наредних четири године умрло од злостављања, глади, разних болести и сахрањено на локалном гробљу 5.135 српских војника, 312 црногорских и већа група цивила.

Први је о овом Српском војном гробљу писао још 1936. године историчар Ристо Ковијанић, који је сам био заточеник логора и сахрањивао и потписивао умрле Србе.

Најпре је о гробљу бринула новооснована Краљевина СХС – када су сви гробови означени и изграђена мала капела. После је бригу о њему преузела држава Чехословачка. Све делегације из некадашње Југославије су га посећивале. Међутим, у последњим деценијама се одступило од тог обичаја…? Посећивали су га само представници Удружења старих бораца и православни свештеници из словачког Комарна.

Ова тужна прича достигла је врхунац када је већи део гробља, у катастру заведеном као Српско војничко гробље – изнајмљен Кинолошком друштву?! Постао је тркалиште за псе!?… Велики споменици од мермера и старог гвожђа су покрадени, а мали гробови су порушени…

И у акцију је 2001. године кренуло тадашње Удружење Срба у Словачкој „Светозар Милетић”  Почела је ревитализација поменутог гробља, а 2003. године на иницијативу председника „Милетићевог” Удружења – Станета Рибича – постављена је и прва спомен плоча.

Али, Удружење Срба у Словачкој није се на томе зауставило. Пре пет година почело је на гробљу да се ради на изградњи својеврсног музеја Срба! Заједно са државним архивима Словачке и Србије, Срби из Удружења утврдили су тачан број заробљених и умрлих Срба, пронашли су њихова документа и умрлице…! Тако су дошли до списка од око 6.000 војника и цивила који су тамо сахрањени.

У међувремену, председник Удружења Срба, Стане Рибич, дуго је водио преговоре са водећим људима Великог Међера о томе да се српско војно гробље потпуно преуреди, да се поставе спомен плоче са именима и презименима свих сахрањених Срба и да се од њега направи својеврсни – Српски музеј. Словаци су, на крају, прихватили овај предлог. Улици поред гробља дали су име – Српска – и тиме омогућили да се оживи ово историјско место!

Уз подршку и помоћ Словачке и Србије, а посебно владе Војводине која је донирала пет милиона динара, последње три године Стане Рибич је са члановима Удружења Срба врло предано радио на изради спомен плоча… И успео да после 105 година сваком српском војном страдалнику који ту почива обелодани и позлати име и презиме. За век и векова…!