ПОТЕМКИНОВСКА ДРЖАВА

Порез на српско становиште!

4688

Пише: Донко Ракочевић

На сједници Владе Црне Горе усвојене су измјене и допуне Предлога Закона о јавном реду и миру. Новим чланом се прописује да ће се правно лице које на јавном мјесту, путем огласних и рекламних објеката и паноа, објављује непримјерене и обмањујуће садржаје који изазивају узнемиреност и негодовање грађана, казнити се за прекршај казном од 2.500 еура до 15.000 еура.

У Владином предлогу се наводи да се непримјереним и обмањујућим садржајима који изазивају узнемиреност и негодовање грађана сматрају: нетачно изношење и негирање јасно утврђених историјских чињеница у вези Црне Горе; изношење чињеница којима се нарушава територијални интегритет или велича окупација Црне Горе; сарадња са окупатором или се заступају фашистичке, шовинистичке и нацистичке идеје и идеологије.

У пракси то значи да Срби више неће моћи да обиљежавају годишњицу Подгоричке скупштине 1918, као и све друге историјске догађаје који нијесу по вољи црногорског режима, на примјер – Мојковачку битку. Предлагачи Закона засад су се ограничили на „јавна мјеста, огласне и рекламне објекте и паное“, али не треба сумњати да ће бити санкционисани и аутори „непримерених садржаја“ у медијима и књигама, судећи по ономе што смо од предлагача чули на конференцији за штампу.

Негирање Аџићеве, Растодерове и Андријашевићеве историје, ставља се у раван негирања холокауста, судећи по ономе што смо чули од министра културе Александра Богдановића који је, говорећи о допунама поменутог Закона, прочитао пресуду Европског суда за људска права којом се осуђује аутор једне књиге којом се покушавао негирати холокауст.

Кренуло се од кажњавања због неустајања на црногорску химну, а завршиће се вјероватно санкционисањем сваког мишљења које је у супротности са ставовима врховног вође, слично као у Њемачкој у вријеме Трећег Рајха.

С обзиром да су све ове мјере очигледно уперене против припадника српске националне заједнице у Црној Гори, једноставније је црногорском режиму било да поменуте одредбе стави ван снаге, а да уведе порез на Србе, паушални – свако ко се национално изјашњава као Србин да плаћа, на примјер, 1000 евра годишње! Тиме би се буџет увећао за 178 милиона евра, а значајно би се смањили судски трошкови.

Иначе, у Владином предлогу се наводи да се непримјереним и обмањујућим садржајима сматрају они који изазивају узнемиреност и негодовање грађана. Шта ћемо са ставовима који изазивају узнемиреност и негодовање грађана српске националности (а они чине трећину грађанства)? Или, Срби нијесу грађани?

На краће стазе, ови Милови закони даће одређене резултате – српско становиште биће потиснуто из јавног живота, али на дуже стазе, како нас историја учи, десиће се оно што се десило Петровићима и Кадићима.

Много је поучна поема Матије Бећковића која говори о времену када су Кадићи од стране Петровића стављени на добош, зазиђивани у куће и паљени ђутуре, да им се утре име и успе вода на ватру, да служе за страх и уклин народу… Но, ту скоро, после сто година, када је вршен последњи попис постојбника, показа се како се прича завршила – међу живима није било ниједног Петровића, а више од свих било је Кадића… Иза сваког бегунца остане трудница, а широки траг од оних који су затирани, истраживани и искорењивани због свога имена и злочина рођења

Вријеме ради само за истину и још налази понекад понешто због чега сунце грије…