Лидери Уједињене Црне Горе, Праве Црне Горе и СНП-а, морају бити свјесни да ће уласком у предизборну коалицију са ДФ-ом, постати таоци „државног удара“. Ево зашто…
Пише: Донко Ракочевић
Синтагму „Синђин парламент“ осмислили су лидери ДФ-а, после избора 2016, из познатих разлога; а Андија Мандић је тада рекао да ће „највећи издајници опозиције“ бити они који уђу у такав парламент.
Андрија Мандић из 2016. године прогласио је, дакле, Андрију Мандића из 2020. године – „највећим издајником опозиције“!
Данашњи парламент, као и свих претходних дана и мјесеци, личио је на луткарско позориште. Режим је дозволио посланицима ДФ-а да пљују и псују до миле воље, јер је режиму битно само да има опозицију у парламенту. Тако да однос ДПС-а и ДФ-а све више личи на однос Мила и Вучића, исфингирани сукоб на обострану корист, у циљу очувања постојећих позиција, и после наредних избора.
На препуним Тргу слободе, крајем марта 2019, на скупу покрета „Одупри се“, лидери ДФ-а обавезали су се да неће више улазити у Скупштину Црне Горе, да би само после неколико дана прекршили „заклетву“ и ево их све до данас у друштву Милове камариле.
Јуче смо сазнали да Демократски фронт, као што се и очекивало, неће у широки опозициони савез, али хоће на још једне нерегуларне изборе!
ДФ је, у међувремену, више пута изнио тврдњу да је Беба Поповић „режисер“ такозваног државног удара. А почетком фебруара ове године, лидери ДФ-а оптужили су Бебу да је формирао медијски тим за борбу против литија и СПЦ у Црној Гори.
Познати београски интелекуталац, поријеклом из Црне Горе, Дејан Мировић, објавио је, јуче у Дану, текст под насловом „Мило, Вучић и Беба“, у коме је навео доказе да Беба Поповић савјетује и Вучића и Ђукановића, као и да Влада Србије финансијски помаже Бебин Институт за јавну политику.
Влада Србије финансира и просрпске невладине организације из Црне Горе које су под контролом Демократског фронта. Последња транша, од пре неколико дана, износила је фантастичних 1,6 милиона евра!
Беба Поповић и „српски прваци“ из Црне Горе, имају, дакле, истог мецену!
На недавној видео конференцији, Андрија Мандић је обећао Александру Вучићу да ће, за предстојеће изборе, објединити све просрпске партије, чији су лидери, на тој конференцији, као ђаци прваци, сједјели у клупама иза Мандићевих леђа!
Да је та „просрпска“ коалиција извјесна, показује и то што се ниједан од лидера „просрпских“ партија није одазвао на јучерашњи позив Џемала Перовића из покрета „Одупри се“, иако су 30. марта прошле године ставили потпис на документ који је био одлична платформа за коначно рушење режима Мила Ђукановића.
Годинама уназад, на мој предлог да се растури Демократски фронт како би се Нова српска демократија вратила свом изворном програму, односно одбрани српских националних интереса, Андрија Мандић ми је говорио: „Да срушимо Мила, па ћемо после све лакше ријешити, па и српско питање у Црној Гори.“
У принципу нисам против савеза „просрпских“ партија, уосталом за то сам се јавно залагао годинама, али је за ове изборе такав савез проблематичан и осуђен на лош резултат, из више разлога.
Прво, зато што ће се не челу листе извјесно наћи Андрија Мандић коме најмање трећина Срба неће хтјети дати глас; друго, зато што ће тај савез бити под патронатом Александра Вучића кога најмање половина Срба из Црне Горе не може да смисли (прије свега због односа према Косову и Метохији); и треће, што су лидери ДФ-а, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, практично уцијењени првостепеним пресудама за „државни удар“.
Није случајно за летос најављено другостепено суђење за „државни удар“. То значи да ће правоснажна пресуда највјероватније уследити одмах после избора. А то опет значи да ће, у случају пораза ДПС-а, Ђукановић преко Вучића покушати да увуче „просрпске“ партије у Владу! Андрија Мандић, „лидер Срба у Црној Гори“, наћи ће се у шах-мат позицији: или савез са ДПС-ом или одлазак у затвор!
Зато лидери осталих „просрпских“ партија – Уједињене Црне Горе, Праве Црне Горе и СНП-а, морају бити свјесни да ће уласком у коалицију са ДФ-ом, постати таоци „државног удара“.
Лидери ДФ-а, свјесни да су у међувремену изгубили много присталица, савезом са поменутим партијама, покушавају да сакрију свој пад, и сачувају своје посланичке фотеље. Иако ће слоган тог евентуалног савеза изгледа бити „Не дамо светиње“, стварна њихова парола биће „Не дамо посланичке фотеље“!
Надам се да ће митрополит Амфилохије и владика Јоаникије, односно Епископски савјет Црне Горе, спријечити овакву злоупотребу „светиња“, како би на будућим литијама учествовали сви вјерници, па и они који нијесу љубитељи лика и дјела Андрије Мандића.
Иако је очигледно да је „државни удар“ био изрежиран ради очувања власти ДПС-а (уз очигледну асистенцију Аленсандра Вучића и Бебе Поповића), морао је Андрија Мандић да поднесе оставку, да не би, заједно са собом и Миланом Кнежевићем, у „заточеништво“ Ђукановићевог режима одвео цијелу опозицију, па и српски народ у Црној Гори.
Овако, тзв. „државним ударом“, Ђукановић ће добити још једне изборе, или ће макар имати још један мандат „Синђиног парламента“ уласком „Срба“ у будућу владу.
Биће то, у ствари, „Бебин парламент“, јер Синђа је био само „главни глумац“, а зна се ко је био и остао „режисер“, ако је вјеровати Андрију Мандићу…
