Скидање прашине

ФАЛСИФИКОВАЛИ ПРЕЗИМЕ: Од Србина Брајевића до Црногорца Брајовића!

24277

Пише: Донко Ракочевић

Већ 17 година, поводом Дана државности Грчке, представници града Подгорице и грчке амбасаде, одају почаст Васу Брајовићу „поријеклом из Бјелопавлића“, код споменика који су му подигли 2003. године, вјерујући да је то један од највећих јунака грчког ослободилачког рата против Турака  (1821-1828).

А факат је да ниједан Брајовић нити Бјелопавлић није био учесник тог рата, већ је ријеч о Васу Брајевићу, Србину из Боке, старосједиоцу Мојдежа.

Бројни су историјски извори који убедљиво говоре да је ријеч о Васу Брајевићу из Боке, а овом приликом ћу навести три.

Учитељ Томо Крстов Поповић, један од највреднијих херцегновских историчара с краја 19 вијека, записао је: „С хвалом и благодарношћу споменућу ти, Србине, и Васа Брајевића, Мојдежанина, који је у великом устанку грчком, првом половицом овога вијека, чудо од јунаштва показао, те доста и допринио да је ондар дијелу онога народа свануо зрачак слободе…“ (Стр. 195-204. Задар 1883.)

Ту је Васо презименом БрајЕвић, а не Брајовић. Брајевићи су из Мојдежа, а Брајовићи из Бјелопавлића и међусобно немају родбинске везе. У фусноти, Поповић је забиљежио да је користио „Српско-далматински магазин“ из  1873. године.

Други истраживач, најбољи познавалац херцегновског залеђа одакле и сам потиче, поп Саво Накићеновић, у антрополошкој студији „Бока“, о Брајевићима је записао:

„Ово су старосједиоци, од којих се Вуко Брајевић још 1726. године спомиње као добростојник. Славе Петров-дан. Из овога братства је био и Васо Брајевић, који је у великом грчком устанку, као оно архиепсикоп герман код Ђурђеве цркве, заставу слободе развио, чудо од јунаштва показао…“ (Стр. 452, Београд 1913.). У фусноти, Накићеновић се, везано за Васа Брајевића, позвао на Катастник Мојдежа.

Професор Предраг Ковачевић у „Историји бокељског приморја“, поред осталог је записао: „Свакако, најпознатији је био Васо Брајевић из Мојдежа…“ (Стр. 142, Котор 1967.). Ковачевић се позвао на Лазара Томановића и на успомене капетана Мата Мрше, такође учесника у грчком рату за ослобођење.

Командант Васос, како су Грци звали Васа Брајевића,  у току рата се оженио лијепом Пелопонежанком и добио два сина. Он није желио да напушта Грчку, тим прије што су његове заслуге признате.

Први грчки гувернер, Јоанис Каподистријас, поријеклом из Истре, дипломата у служби царске Русије, задржао је командата Васоса на високом положају у војној служби. Након гувернерове погибије у атентату, краљ Отон је Васоса поставио за свог ађутанта. Уз то га је окитио одликовањима, за сваки подвиг посебно, јер је за те подвиге дознао прије него што је стигао у Грчку.

Васови синови су добили право бесплатног школовања у најбољим грчким школама, уз усавршавање у иностранству. Дични и по лику, и по стасу, и по мудростима, постали су генерали грчке војске. Командант Васос је добио мјесто и у историографији Грчке и у приручницима о герилском ратовању.

„Невјерне Томе“ могу на интернету пронаћи научни рад проф. др Драгане Радојичић, из Етнографског института Српске академија наука и умјетности, истина на енглеском језику; BOKA KOTORSKA: A HOMELAND OF VASA BRAJЕVIC AND THE FIGHTERS FOR THE INDEPENDENT GREECE.