ТРАГОМ ТРАЧА

Зашто се Мундијал није играо на најљепшем стадиону у Русији?

1582

Kраснодар је најбрже растући град у Русији и има најмодернији и најљепши стадион, али Фудбалски савез га је заобишао при избору за мјеста гдје ће се играти Свјетско првенство. Ево зашто…

Сједећи у бетонском амфитеатру препуном љубитеља фудбала који су овамо дошли гледати утакмицу између Уругваја и Француске, Данил Шматков разочарано је коментарисао зашто су све утакмице Свјетског првенства заобишле његов родни Краснодар.

„Наравно да смо то заслужили, Краснодар је град ногомета“, рекао је Шматков, сједећи у бијелом дресу енглеске репрезентације испред великог екрана на отвореном, удаљен само неколико стотина метара од новог модерног стадиона који постоји у том граду.

„Атмосфера би била феноменална, навијачи би преплавили град. Ми баш јако волимо фудбал, али смо пропустили бити дио те атмосфере“, каже 20-годишњи Шматков, а преноси The New York Times.

Свјетско првенство 2018. затворила је утакмица између Хрватске и Француске, након што се првенство играло у 11 руских градова. Екипе су обилазиле земљу од Калињинграда на Балтику, до Сочија на Црном мору преко Јекатарининбурга у подножју Урала. У неколико од тих мјеста нема прволигаша, нити фудбалске публике. А прескочили су Краснодар, руски град у којем људи живе за фудбал, и у којем постоје два прволигаша – Кубан и Краснодар.

„Најузбудљивији град је испао“, написао је на Твитеру Сергеј Галитски, локални милијардер који финансира највећи градски клуб, кад је 2012. сазнао да се ту неће играти ни једна утакмица.

Амфитеатар гдје је Шматков на великом екрану гледао утакмицу између Уругваја и Француске, смјештен је у прекрасном медитеранском парку који окружује једнако импресиван Стадион Краснодар, арену отворену 2016. Године.

Стадион, парк и ултрамодерна фудбалска академија чине огромну цјелину, коју финансира Галитски, који је окушао срећу у малопродаји и који је кренуо с револуционарним планом обнављања руске фудбалске културе.

Краснодар, један од најбрже растућих градова на југу Русије, био је на предложеном попису градова, али је уклоњен у посљедњем тренутку 2012. године. Између осталог, изгубио је од Саранска, малог града с 314.000 становника и с нижеразредним фудбалским клубом.

Притиснуте критикама, руске су се власти почеле бранити да је коначни одабир направила ФИФА. Као изговор се спомињао и колоплет лоших и загушених прилазних путева око Краснодара, као посљедица нагле трансформације малог града у милионску метрополу.

Али, прави разлог који руске власти никад нису изговориле је сасвим друге природе. Наиме, нови стадион у Краснодару могао би својом љепотом засјенити све оне који су у међувремену изграђени, а осим тога, држава је хтјела изградити још један нови, трошећи још више јавног новца.

Разлика између стадиона којег је изградио својим новцем Галитски, и оних које су градили јавним новцем, види се голим оком. Овај овдје, обложен је талијанским каменом травертином. Стадион у Краснодару подсјећа на Колосеум. У стадиону је постављен и панорамски екран – један од највећих у Европи који се протеже у круг изнад трибина, а испод стадионског крова.