Тумачење Светог писма

Да ли је Христос одбио да плаћа порез?

3274
"Показивање пореског новца", Петер Паул Рубенс,

„Дајте цару царево, а Богу Божије“ је изрека Исуса Христа забележена у синоптичким јеванђељима по Матеју, Марку и Луки, као и у неканонском јеванђељу по Томи.

Ова изрека представља Исусов одговор на питање да ли је дозвољено плаћати порез римском цару. Изрека је вјековима служила за различите интерпретације односа хришћана према световној власти, тј. односа цркве и државе.

Јеванђеља преносе да су непријатељски испитивачи покушали да наведу Исуса да заузме експлицитан и опасан став о томе да ли Јевреји треба или не треба да плаћају порез римској окупацији. Они су предвиђали да ће се Исус противити порезу, а Лукино јеванђеље објашњава да им је намера била „да га предају сили и власти“ римског гувернера. Гувернер је био Понтије Пилат, човек одговоран за прикупљање римских пореза у Јудеји.

Они, међутим, нису успели да од Исуса извуку недвосмислен одговор, било у корист плаћања данка Риму, било у корист пореског отпора. Заступници оба аргумента могу интерпретирати његове речи у било ком смеру.

Јеванђеља бележе да је Христос наводио порезничку професију као пример негативности (Матеј 5:46, Матеј 18:17), а често их је стављао у исти кош са проституткама (Матеј 21:32). И поред тога што није ценио њихову професију, Исус је био познат да ужива у друштву порезника, тако да је могао утицати и на друге да напусте своју професије и да га следе.

Забележено је да је Исус одвукао римског порезника Левија са његовог порезничког штанда у сред дужности, позвавши га крене за њим (Матеј 9:9). Такође је забележено да је Исус утицао на једног од Пилатових главних порезника, Закхеја, да се повуче са своје позиције у римској управи и постане његов следбеник (Лука 19:1-10).

На суђењу пред Понтијем Пилатом, Исус је био оптужен за подстицање отпора царском порезу: Све мноштво устане те одведу Исуса римскоме управитељу Пилату и оптуже га: ‘Ухватили смо га да обмањује народ и говори им да не плаћају порез цару, а за себе тврди да је месија, краљ.’ — Еванђеље по Луки 23:1-4

Неки проучаваоци сматрају да је главни разлог зашто је прокуратор Понтије Пилат дао погубити Исуса његово противљење римским порезима.

Исус је упитан о плаћању пореза у нади да ће одговорити са „да“ или „не“. Одговарајући „да“ изјаснио би се против јеврејског отпора римској окупацији. Одговарајући „не“ јавно би се изјаснио против римских власти и био би третиран као подстрекач побуне.

Његови испитивачи су претпоставили да постоји неизбежна (и опасна) дихотомија између испуњавања обавеза према држави и према Богу и своме народу. Они су покушали да га ухвате у опасну или/или позицију, а Исус је дао одговор („Цару царево, Богу Божје!“) за који се чинило да на питање одговара директно, али у ствари спретно избегава заузимање стајалишта. Неки ову изреку посматрају не као упутство, већ као пример Исусове вештине да мисли у ходу.

Ова Исусова изрека је често тумачена у смислу да постоји два одвојена домена власти, царски (државни) и божји (црквени), и да је човек дужан да према свакоj испуњава одређене обавезе.