знаменити срби

Пупин је много више од Тесле помагао српски народ!

7315

Док се Тесла бавио изумима и личном промоцијом, дотле се Пупин поред науке бавио и Србима, формирао је више српских удружења, подигао пет православних цркава, послао 6.000 доброваљаца на Солунски фронт, као и огромну новчану помоћ (140 милиона долара). лобирао за српске интересе гдје год је могао, па и код предсједника Америке

 Пише: Марко Лопушина

Да Срби више воле мангупе него озбиљне људе потврђује и наш јавни однос према двојици генијалаца, Николи Тесли и Михајлу Пупину. О Тесли последњих годину дана наша црква размишља како да пренесе његову урну у порту храма Свети Сава, а политика како да Тесли подигне трећи споменик у Београду, док медији о њему готово свакодневно пишу разним поводима.

За разлику од личког генија, Михајло Пупин нема ниједан споменик у Београду. А његова кућа Спомен музеј у родном селу Идвор, по коме је Михајло узео и презиме Идворски, тавори у немаштини и пропада. За Пупина се не интересује црква, ни политика. Заборављају и црква и држава да је Пупин био највећи српски патриота у расејању.

Никола Тесла на Гуглу има 16,6 милиона информација, а Михајло Пупин само 347.000. Не спорим да је Тесла свјетски популарнија личност од Пупина и да је то разлог што наши политичари када одлазе у пријатељске земље, тамо отварају улице и подижу споменике са именом и ликом личког генија.

Међутим, тврдим одговорно да је Михајло Пупин много већи Србин од Николе Тесле и да то треба јавно рећи и предочити и цркви и држави. Јер, док се Тесла у САД бавио свјетским изумима и собом, имао је две агенције за фотографисање и личну промоцију, дотле се Пупин у Америци бавио науком и Србима.

Да побројим само нека дјела која је Михајло Пупин даривао свом српском народу. Формирао је „Слогу“, прво велико српско удружење у САД, из ког је касније пред Велики рат створена америчка „Српска народна одбрана“. Организовао је мобилизацију наших исељеника у САД и Канади, њих 6.000 добровољаца, које је прије сто година (1917) послао на Солунски фронт. Они су допринели побједи Србије у првом светском рату.

Пупин је убиједио америчког председника Вудроа Вилсона да на Париској конференцији сачува српске земље у Југославији, као држави свих Срба. Вилсон је подигао 1918. српску заставу на Белој кући и одржао говор захвалности Србима за побједе у Великом рату, јер је знао Србина професора Михајла Пупина.

Говор Вудро Вилсона од 28. јула 1918. године се у Србији прећуткује, иако је то најзначајнија захвалница САД српском народу икада јавно изречена. Прећуткује се, такође, да је за те ријечи које одају почаст „племенитом српском народу“, како нас је назвао Вилсон, најзаслужнији његов пријатељ Михајло Пупин.

И док је Никола Тесла био само кум храма Свети Сава у Гери, држава Индијана, Михајло Пупин је у Америци подигао пет православних храмова. Дао је свој допринос да се подигну две највеће светиње СПЦ, манастир Свети Сава у Либертивилу и црква Светог Саве у Њујорку. Ову цркву, која се налази на Менхетну, држава САД је прогласила за амерички споменик културе.

Пупин јр добитник је Пулицерове награде за своје мемоаре „Од пашњака до учењака“, који су били обавезни уџбеник у америчким школама, оснивач је Лабораторије на Колумбија универзитету, која и данас ради.

И док је Тесла свој новац трошио на нове изуме и своје представљање у јавности, Пупин га је даривао српском народу. Био је велики задужбинар и доброчинитељ, један од највећих међу Србима. Ходао је по Америци, посећивао српске колоније и агитовао за Србију и помоћ српском народу.

У вријеме Великог рата, обезбиједио је чак  140 милиона долара помоћи за Србију и Црну Гору. Гарантовао је својом личном имовином за куповину оружја за српску војску. Основао је Фонд Олимпијаде, посвећен својој мајци и незбринутој дјеци. Формирао је своју Задужбину 1932. године преко које је куповао слике српских мајстора и поклањао их Народном музеју.

Београду је Пупин даровао бројна здања, као на пример, зграду Библиотеке „Светозар Марковић“ и зграду Удружења новинара Србије. САД су 1958. године установиле велику националну награду Медаља Михајло Пупин.

Пупин је, као један од најутицајнијих људи у Америци у вријеме Првог свјетског рата, био је једна од најважнијих карика српске дипломатије. Он је препознао угроженост очувања српских светиња, па је одлучио да да о њима објави књигу. За тај посао ангажовао је најпризнатије архитекте тог времена. У Лондону је 1918. године тако издао књигу „О српској црквеној архитектури“, коју су писали енглески архитекта Томас Грејем Џексон и српски архитекта Константин Јовановић.

Посебно је значајан Пупинов постскриптум на крају књиге из ког се види да је српска културна баштина на Косову била угрожена. Зато је име Михајла Пупина значајно за међународно представљање проблема Косова и Метохије у свијету и данас. Пупин је још написао и да се нада да ће ова књига омогућити читаоцима из Велике Британије и Америке да по завршетку рата посјете камене споменике у којима се налази много тога од богате душе и историје српског народа.

Патриотска и хуманитарна дјела Николе Тесле нису дорасла дјелима Михајла Пупина. Њих двојица су били пријатељи, колеге у завади, који су се помирили. Имали су, међутим, сасвим различито интересовање и ангажман према српском народу и матици. Пупин је у томе превазишао Теслу, али то наше званичнике из цркве и државе не инстересује, јер по принципу маркетиншке галаме, величају личког генија као атрактивну личност, а запостављају банатског научењака и добротвора.