поглед С истока

Вучићева новогодишња бајка!

5534

пише: Донко Ракочевић

На јучерашњем представљању плана „Србија 2025. године“, црта Вучић нове путеве по Србији, прича колико ће бити нових фабрика до 2025 године, како ће просјечне плате да нарасту до 900 евра, али не помиње два најважнија питања:

  1. Гдје ће да буде Косово те 2025, године ?
  2. У којим ће границама бити Српска православна црква?

То је оно што највише интересује српски народ!

Да су Срби кроз вјекове мислили на Вучићев начин, данас их не би уопште било, него би се сви потручили и покатоличили ради бољег стандарда.

„Ако не решимо питање Косова, прети опасност да нам се економија врати на ниво из 2011. године“, рече недавно Александар Вучић, с тим што ово „ако не решимо питање Косова“, читајте – ако не признамо Косово!

Никад ником на српском престолу, од цара Душана до данас, буђелар није био пречи од Косова и Метохије, чак ни оној претходној власти, на челу са Борисом Тадићем, па ни Зорану Ђинђићу, за кога чак постоје индиције да је ликвидиран зато што није желио да дигне руке од јужне покрајине Србије.

Милош Војиновић у “Женидби Душановој” каже: “Прођ’те ме се, до три шићарџије. Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу. Шта ће мени стотину дуката? На кантар их мјерити не знадем. А бројем их бројити не ум’јем. Шта ће мени рало и волови? Мени није ни отац орао, пак је мене љебом одранио.”

Можда је излишно истицати да нам одговор Милоша Воjиновића пружа узор како ваља данас и увијек презирати све тобоже добронамјерне и великодушне понуде трампи отаџбине за “благодети” уласка у Европску унију.

Умјесто да тежи врлини и духовном очишћењу свог народа који је у 21. вијеку загађен западним „вриједностима“ – од потрошачке маније до ЛГБТ митоманије, Александар Вучић развија утопију земаљског раја, коју замишља као ушушкан и безбједан живот у материјалном благостању, до кога мисли да може доћи бројним уступцима и компромисима, на штету српског идентитета и сувернитета.

И очекује чак и од црквених великодостојника да слиједе ту прогресивистичку филозофију, као да црква може бити црква – ако не носи свој крст патње и жртве зарад истине, правде и вјечног живота.

 

 

 

 

 

 

на баштина