анализе

У чему је тајна успјеха Ајакса?

1328

Не постоји начин играња фудбала који гарантује успјех. Да постоји, сви би играли тако и фудбал би постао јако досадан спорт. Фудбал је и постао популаран јер је загонетка коју може ријешити пуно одговора, а они у исто вријеме могу бити и тачни и погрешни.

Међутим, став да “не постоји прави начин играња фудбала” једноставно не стоји. Јер да стоји, људи би се већ некако подијелили у својим симпатијама и не би баш цијели свијет ових дана навијао за Ајакс.

Играти с играчима које сте сами развили у свом омладинском погону, играти нападачки и играти с мудима напросто вриједи више. Такав начин, додуше, није гаранција успјеха; али кад донесе резултат, он је пуно врједнији него кад га остварите другим методама. И због тога се већина људи радовала након побједа Ајакса над Реалом и Јувентусом. Не због фактора аутсајдера или зато што мрзе Реал и Јуве, него зато што Ајакс игра фудбал на прави начин.

“Оно што ме највише импресионира код Ајакса није ни борбеност, ни техничке способности, иако су оба фактора на јако високој нивоу“, изјавио је Алесандро Дел Пјеро. “Фасцинантан је начин на који су попунили терен. Њихово разумијевање простора и времена, та тактичка спремност да одиграју тако захтијеван систем је апсолутно невјероватна, поготову за њихове године.“

Није да Ајакс није доводио играче у овај тим, али ово о чему Дел Пјеро прича је могуће зато што је основа ове екипе одгојена у клубу. Створена је, није купљена као готов производ. Већина играча је у клубу већ годинама, развили су карактер који је потребан и развили су се унутар фудбалске парадигме којом су разбили пуно скупље екипе. Од првог дана они играју фудбал, васпитавају се у духу тоталног фудбала који тражи да се утакмици увијек приступа на прави начин.

Оно што је Ајакс показао је фудбал храбрих у којем се иде напријед без компромиса. Такав начин игре је назван totaalvoetbal, али сам Ринус Михелс (о њему више на крају текста) је преферирао да тај стил зову pressing voetbal. Његова идеја није била имати 10 универзалаца, као што се то обично погрешно преводи — она је била имати 10 играча с различитим задацима способних у свакој ситуацији притискати према напријед. Независно о томе имали лопту или не, циљ је увијек био играти према напријед без компромиса и калкулисања.

Дејвид Винер, аутор фантастичне књиге Brilliant Orange: The Neurotic Genius of Dutch Football, описао је тај притисак на противника као лов у чопору. Тројица или четворица играча јуришају према лопти, с тим да је један нападао играча с лоптом, док су остали затварали путање додавања према његовим саиграчима. Укратко, одбрана се играла како би се боље нападало. Резултат ће доћи, али не као циљ сам по себи, него као посљедица свега доброг што је направљено у припреми.

Баш то је радио Ајакс. Ловио је у чопору, долазио је у завршницу напада  с петорицом или више играча. Добио је и Јуве и Реал својом снагом и без да му је ико ишта поклонио, одржао је лекцију о томе што је то прави начин играња фудбала.

Оно што је Ајакс показао је фудбал храбрих у којем се иде напријед без компромиса, фудбал у којем су главни ликови створени у клубу. Његови играчи су показали идентитет, стање ума, вјеру у побједу и став да све те жртве вриједе само ако ће бити забавно. Рискирали су и исплатило им се.

Нијесу освојили ништа, већ четири године нису прваци своје земље, питање је хоће ли бити и ове године, а тешко ће до трофеја Лиге шампиона иако су дошли до полуфинала.

Нису, заправо, направили ништа, али сви опет навијају за њих јер су показали прави начин играња фудбала и зато је њихов успјех вреднији.

Ринус Михелс (преминуо у марту 2005.) – шездесетих, седамдесетих и осмадесетих година прошлог вијека промијенио је фудбалску историју. Био је творац првих великих успјеха Ајакса (освојио Лигу шампиона), Барселону је водио до титуле у Шпанији, а селекцију Холандије до титуле првака Европе 1988. Са “лалама” је играо и финале Мундијала 1974. против Западне Њемачке. Он је утемељио стил игре Барселоне, који су потом учврстили његови земљаци Јохан Кројф и Ван Гал. Лијепо би било да ове године Лига шампиона у финалу споји два Михелсова клуба – Ајакс и Барселону.