Скидање прашине

ЊЕГОШ КАО ЗЛОЧИНАЦ: Убио 83 бирана Црногорца!

1967

Његош је дао новац да се убију кучки прваци Вукић Попов и Џуџо Радоњин Прелевић, а хтио је на такав начин да смакне и војводу Тома Петрова „чије су јунаштво опјевале гусле српске и пјесме арбанашке“. Марко Миљанов је записао да је Његош на сличан начин организовао убиства „83 бираније људи Брђана, Црногораца и Примораца“!

 Пише: Љубиша Морачанин

У дјелима Марка Миљанова приказани су разни догађаји у којима значајну улогу имају свештена лица, нека врло негативну! Према војводним записима, поступци неких свештених лица нијесу у складу са учењем Цркве, супротни су Јеванђељу и народном схватању морала. Међу те спада и Његош, као владар који је радио на присаједињавању Куча Црној Гори, али су се томе противили неки племенски главари који су повремено одлазили код везира у Скадар.

Његош је тражио од Вукића Попова да уједини Куче са Црном Гором да би се успјешније борили против Турака. Кучки првак је, по Марковом казивању, издвојеност Куча објашњавао неповољним географским положајем племена које од Црне Горе раздваја турска Подгорица, па је Његошу предложио да прво заједнички заузму град.

Његош није био омиљен у Кучима због организовања убистава неких кучких главара. Он је, наиме, потплатио кумове и побратиме Вукића Попова, који је био „у то вријеме узданица кучка“, да га убију, што су они и учинили. Међу убицама Вукића Попова био је и један поп, а други поп (из Пјешиваца) донио је од Његоша новац у манастир Дугу да се исплати убици после извршења посла.

Након убиства Вукића Попова настала је крвна освета, „поклаше се братства међу собом и све своје земљиште у крв окупаше… Трчали су неки к владици на Цетиње, а неки к везиру у Скадар. Дарове су доносили с обје стране с којијема су се тровали, те је све више мржња и погибија постојала међу њима“.

Његош је међу Кучима нашао убице (за новац) и другог истакнутог кучког главара Џуџа Радоњина Прелевића. Плаћеници су Прелевића позвали на кумство, па су га убили сјекиром и побјегли код владике.

Марко Миљанов мисли да су Кучи пристајали на убију своје главаре због тога што су владику сматрали Божјим човјеком чија је заповијест света, и да ће „Божја казна панут на онога ко не би послушао владику“, јер је „у то вријеме народ и калуђере и попове сматра’ ка свеце, а камоли владике“.

Али, када су Кучи видјели да је Бог казнио убице Вукићеве и Џуџове, и „да Богу није угодно“ што владика од њих захтијева, нијесу више хтјели да слушају и примају његове новце за нова убиства. А хтио је на такав начин да смакне и војводу Тома Петрова „чије су јунаштво опјевале гусле српске и пјесме арбанашке“.

Марко Миљанов је записао да је Његош на сличан начин организовао убиства „83 бираније људи Брђана, Црногораца и Примораца“!

У дјелима Марка Миљанова, Његош је приказан у врло негативном свјетлу, његови поступци су супротни учењу Цркве и вјере којој је био на челу у Црној Гори. Он чини гријех и наводи друге да врше злочине, да убијају за новац своје кумове и побратиме. На тај начин владика трује своје поданике и чини троструки гријех. Ниједан наш писац није тако критички приказао Његоша.

Марко Миљанов, истина, не изриче о Његошу негативан суд, не даје моралну квалификацију његових поступака, само приказује убиства непоћудних истакнутих племенских првака. Писац хронике о Кучима не говори о карактеру тих поступака, него приказује врлине и заслуге убијених кучких првака, па тако на индиректан начин долази до изражаја његова критика Његошевих поступака и његове политике.

Његошев непријатељски однос према Кучима, наставио је књаз Данило који је осудио на смрт 12 кучких главара, међу којима су била три свештеника. Прије одласка у Куче, црногорски главари су рекли војсци да Кучи нијесу хришћани, па их могу убијати на божју вјеру и да ће „грешан бити пред Богом и пред судом ако Куча не убије и не посијече“. На тај начин је пријеки књаз упутио своје поданике да чине злочине, да убијају своје сународнике и да газе дату ријеч и заклетву. Марко Миљанов наводи више примјера гажења дате „вјере“ и заклетве које су црногорски главари давали Кучима.

-наставиће се-