бисери мудрости

(НИ)ЈЕСТЕ ЗНАЛИ: Иво Андрић о Великом петку!

2575

Данас је Велики петак. Устао сам рано после кошмарних ноћи.

Ишао сам у цркву и гледао неразумљиве обреде и слушао тамне ријечи Христове трагедије.

Кроз прозоре сеоске цркве улазило је бијело свјетло априлског јутра, чуо се цвкрут птица и јек звона на говедима, али све је то било мукло, бијело и пригушено као позадина тамном гласу старе трагедије која јутрос има свој празник.

Бол се у мени дигао до екстазе, дошао је свијетли час олакшања: видио сам сву велику браћу како погнути под тешким огњеном ауреолом пролазе и имају мирно лице у олакшању које даје велики бол.

И мој рођени бол и патња дођоше ми као нешто што није бесмислено издвојено и осамљено, него живи као мали дијелак велике трагедије човјечанства које се бори. А сав ноћни немир и страх би ми неразумљив и далек као магла што лежи на обронцима испод мене.

Човјек може поднијети невјероватно и немогуће, напори духа могу бити неочекивано велики и далеко изнад снаге. Човјек може да удивљен стане над величином свог дјела и одрицања, много може дух, али не без посљедица.

Не подлегне, али напукне невидљиво и изгуби драгоцјену садржину, остане као суха и празна посуда, и човјек се може поносити да је поднио све, али среће нема, јер је изгубио способност да се свом успјеху радује.

(из књиге „1918“, коју је недавно објавила издавачка кућа „Вукотић медија“)

Књига „1918“ садржи текстове Иве Андрића, објављене 1918. године – пјесме, аутобиографски запис, прву објављену књигу, први приповедачки рад, есеје, приказе и преводе, необјављену једночинку, приватна писма, факсимиле страница из пишчеве најстарије сачуване рукописне бележнице, фотографије. У њој је и календар који представља Андрићево кретање и стварање током 1918. године.

На основу објављених дела и сачуване грађе, вјерно се приказује Андрићева цјелокупна књижевна делатност и пишчев свет идеја, који су се развијали готово паралелно са побједама српске војске у Великом рату, стварањем и јачањем Југославије, током једне од најбурнијих година у историји Европе.

Андрић се истовремено огледао у свим књижевним родовима – лирском, епском и драмском – поједине напуштајући заувек, а друге пак развијајући до умјетничких врхунаца.

Година 1918. је година у којој почиње да се конституише Андрићево поимање нове домовине и његов прелазак из хрватског у српски географски, културни и књижевни круг.