на лицу мјеста

У ћелији у којој је мучен Гаврило Принцип

640
Наш сарадник Роки Рогошић ( у средини, у црној јакни) са својим пријатељима из Ноћних вукова

Пише: Роки Рогошић

Терезин, мали градић на сјеверу Чешке о коме се релативно мало зна код нас, био је право предворје смрти. У концентрационом логору у Другом свјетском рату, кроз Терезин је прошло око 140 хиљада затвореника, претежно Јевреја. У гасним коморама у Терезину је страдало нешто преко 33 хиљаде људи. Успјело је да побјегне 764 затвореника, а слободу је дочекало њих 16800.

У сјенци тих збивања, помало се занемарује још једна историјска прича везана за ово мјесто. Тридесетак година раније, у ћелији број 1. од 28. Јуна 1914 године био је утамничен, мучен физички и психички, изгладњаван, смрзаван млађани Гаврило Принцип.

Мало се људи сродило са својим именом и презименом као Гаврило Принцип. Мало их је који су животом и смрћу оправдали и потврдили судбинско значење најважнијих ријечи у историји човјечанства, ријечи које освештавају родни лист и умрлицу. Гаврило – онај гласник Божји, онај који саопштава благу вијест;  и Гаврило српски, који гласовито обзнањује да још живи слободарски дух у Срба, да су још кадри подредити земаљско – небеском царству.

Принцип – ријеч скупља вијека. Учинио је Гаврило још скупљом. Учинио да принцип тако српски звучи. Устаните Срби, устаните на помињање Гаврила Принципа, да би могли клекнути пред њим!

У необавезном разговору са Сергејем Размисловим, чланом Номада, одељења Ноћних вукова, напоменем да ћу посјетити Терезин и положити вијенац на ћелији са бројем 1. На помен Гавриловог имена, одмах је предложио да заједно то урадимо. Како то међу мотоциклистима и бива, ријеч по ријеч, позив по позив, скупи се нас тридесетак, Њемаца, Руса и Чеха. У великом броју су били и чланови мото клуба Red eyed crüe из Прага.

Гаврило Принцип који се на Западу, а богами све више и код нас, прогласити за терористу, у Чешкој је веома цијењен, у Терезину постоји и улица која носи његово име. Када смо дошли на улаз од музеја и пришли да се распитамо да ли има каква групна улазница да се купи, питали су нас којим смо поводом овдје. Кад смо рекли да смо дошли да положимо вијенац у ћелији Гаврила Принципа, одбили су да нам наплате улазницу него су нас пустили бесплатно. Веома лијеп гест.

Сам улазак у ћелију је у мени пробудио јак осјећај патриотизма, поштовања не само према животу него и према смрти… Не само један живот, једна свјетска сила, једна империја, један свјетски поредак скончао је у тих пет квадрата.