Скидање прашине

ПРИЧЕ СА КОЛИМЕ: Провозали смо се „путем костију“!

1498

Више од милион затвореника прошло је овим путем. Један од њих је био и чувени писац Варлам Шаламов, који је у својој култној књизи Приче са Колиме записао: „Постоје пси и медведи који се понашају много интелигентије и моралније од људи.“ Стаљинових логора нема више, али ова Шаламова реченица и даље је актуелна – 76 одсто данашњих Руса има позитиван став о Стаљину

Пише: Ендру Хигинс

Затвореници, који су се љети мучили у мочварама пуних инсеката, а зими na леденим пољима, направили су пут; а онда је пут довео још више затвореника. У Kолиму су стигли робови, да попуне њене руднике злата и њене логоре. Колима је била најхладнија и најсмртоноснија страница Стаљиновог гулага.

„Пут костију“ се протеже 2028 километара од лучког града Магадана на Тихом океану, према Јакутску, у источном Сибиру. Вијугајући кроз дивљину руског Далеког истока, он на длану нуди пејзаже окрутне љепоте истачкане замрзнутим и необиљеженим гробовима и нестајућим траговима радних логора.

Није било много саобраћаја kада смо фотограф Емил Даки и ја ове зиме провезли дуж онога што се званично зове „Р504 Колима“. Но, неколико возача шлепера и аутомобила који су промицали пустопољином, нису изгледали као да их је брига за све оне грозне муке похрањене у снегу – дрвени стубови оковани зарђалом бодљикавом жицом, напуштени ровови и срушене ћелије за изолацију.

Више од милион затвореника прошло је овим путем. Неки су били обични осуђеници, неки су страдали због својих политичких убеђења. Међу њима су били и неки од највећих умова Русије, попут ракетног научника Сергеја Королева, који је преживио све муке и 1961. године помогао да се човјек отисне  на Мјесец. Или пјесника и писца Варлама Шаламова, који је након 15 година проведених на Колими написао култну књигу „Приче са Колиме“, у којој је закључио:

„Постоје пси и медведи који се понашају много интелигентије и моралније од људи.“

Варлам Шаламов

Његова искуства, сабрана у поменутој књизи, убиједила су га да „човјек може да постане звер за свега три седмице, само ако му обезбедите напоран рад, хладноћу, глад и ударце“.

Но, за многе Русе, међу којима су и неки бивши затвореници, хорори Стаљиновог гулага полако се бришу. Према неким истраживањима, половина данашњих младих Руса готово ништа не зна о тим ужасним логорима, а Стаљинова популарност скочила је последњих година, чак 76 одсто Руса има позитиван став о Совјетском Савезу и Стаљину.

Да жртве знају да заволе своје џелате, показује и пример Антонине Новосад, 93-годишње баке која је ухапшена као тинејџерка у западној Украјини и осуђена на 10 година због измишљене политичке оптужнице. Она се живо сјећа какве је муке проживјела на Колими. Испричала ми је како је њену најбољу логороску пријатељицу, упуцао стражар, само зато што се дрзнула да бере боровнице; а онда је наишао медвед и разнео леш.

„Тако смо радили, тако смо живјели. Боже саклони. Логор је логор.“ Па ипак она не мисли ништа лоше о Стаљину и присјећа се како су затвореници плакали када су, марта 1953. године, чули за његову смрт.

„Стаљин је био бог“, каже она. „Како бих вам то објаснила? Није то била његова кривица. Крива је била партија и сви људи у њој. Стаљин је само потписивао што би му потурили. То да је Стаљин био велики човјек, сасвим је очигледно.“

Обалски град Магадан, одакле почиње „пут костију“, подигао је обиљежје страдалим у околним логорима, под именом „Маска боли“. Но локални активисти кажу да већина житеља не жели да се прича о тешкој прошлости Колиме. „Нико не жели да призна старе грехе“, каже Сергеј Раизман, локални заступник организације „Сјећање“.

аутентичне фотографије – са изградње „пута костију“ који се данас званично зове „Р504 Колима“