,,како је бегова шахза постала даница"

Две Данице једне породице

4065

Пише: Новица Ђурић

Две Данице једне породице у два века скоро да подједнако интригирају јавност. Још се људи питају како је бегова ћерка Шахза постала Даница, односно ко је данас Даница Кораћ, која не дозвољава да се заборави прича о великој љубави.

А да љубав прогледа и када се учини да јој време није, најбоље је осетила, док су Турци запоседали многе крајеве Црне Горе, Шахза, ћерка турског бега Хусеина Ћоровића, из села Ивања, недалеко од Бијелог Поља.

Лепотица иза турских пенџера пратила је сваки корак и крала сваки поглед православца, Ђукана Кораћа, који по завршетку учитељско-богословске школе у Крагујевцу, по налогу министра просвете Краљевине Црне Горе, би послат 1903. године у бјелопољско село Ивање да формира школу.

Ђукан Кораћ

Новинарка портала “Седмица”, Даница Кораћ, праунука је прелепе хануме Шахзе, односно Данице откако је пошла за Ђукана Кораћа. Даница нам прича:

“У Ивању је тих година столовао турски бег Хусеин Ћоровић, потомак турског Мехмед Ћор-паше. Хусеин-бег је био јако богат и поседовао је читлуке (имања) широм Бихора и Пештера (Бољаре)“, започиње Даница Кораћ своју причу.

У то време девојке муслиманке нису смеле да се крећу ван куће и авлије, па је бегова ћерка дане проводила у својим одајама. Ђукан, леп и висок, учен човек, често је пролазио поред чардака, не слутећи да га неко кришом посматра.

,,Девојка је имала православног слугу, па му је испричала да би волела да упозна младог учитеља. Слуга је одмах обавестио Ђукана о томе и казао му да је изузетно лепа”, казује нам Даница. ”Под окриљем сумрака дошло је до првог виђења и Ђукан је иза никаба запазио њене лепе очи, видео високу, витку и златом окићену девојку”.

И није чекао Ђукан дуго, дође до другог сусрета, и ту се једно другом обећаше. Договорише се где ће се наредне ноћи наћи да побегну у његов скромни дом.

“Бег због крађе ћерке пријави Ђукана полицији и краљу Николи и написа да је Ђукан на силу одвео девојку. Био је у затвору све док краљева делегација није утврдила да је девојка својевољно отишла са њим”, присећа се приче наша саговорница. ”Када је краљ сазнао истину, послао је бегу допис да су се њих двоје узели без присиле и из љубави, и да се помири са тим”.

Шахза је прихватила да се у бјелопољској Цркви Светог Петра венча са Ђуканом, уз присуство девет попова и краљевог изасланика, тадашњег министра правде Душана Вукотића, који је и кумовао њиховој љубави. По предлогу краља Николе, бегова кћер се покрстила и прихватила да буде Даница Кораћ.

Дође Први светски рат, Ђукан оде на фронт, Даница оста сама са децом у Доњим Крљама.

“Пред крај рата, оде у Бијело Поље да потражи храну за децу. Срете слугу свога оца и исприча му о својој немаштини. Кад то чу бег, посла га у Доње Крље да однесе Даници храну и новац”, каже њена праунука. ”Након завршетка рата, Ђукан је добио премештај у Ивање”.

Ђукан и Даница имали су осморо деце, пет синова и три кћери. Најстарији син, Душан, стрељан је 1942. године у Колашину.

“Даница никад није преболела његову смрт, а са том раном је и умрла”, каже Даница. ”Најстарија основна школа у Бијелом Пољу носи Душаново име. А ја, с поносом, носим прабабино име”.

Извор: Политика