Религијске вредности у уставима европских држава

НЕЋЕТЕ ВЈЕРОВАТИ: Бог у уставима европских земаља!  

10242

Пише: Владимир Марјановић

Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских коријена у законским актима или дебате о ношењу и употреби вјерских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.).

Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских коријена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду у ЕУ све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примјери у Европи, па и у чланицама ЕУ.

Осим што је акт највеће правне снаге, устав изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују религијске вриједности, као нпр. референце о Богу, вјерском наслеђу, хришћанским коријенима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мјери обликовало европско друштво.

Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „nomination” (помињање Бога у уставу) и “inovocatio” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примјера у зависности о којој држави је ријеч.

ГРЧКА: Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.

ИРСКА: Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (…)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења …” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.

ШВАЈЦАРСКА: Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони усвајају следећи Устав.“ Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.

МАЂАРСКА: Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.

ЊЕМАЧКА: Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.

ПОЉСКА: Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:

„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“

УКРАЈИНА: Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“

АЛБАНИЈА: Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.“

Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“, док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

Извори:

The Constitution of Greece, hri.org/ docs/syntagma/.

The Constitution of Ireland, irishstatute­ book.ie/eli/cons/en/html.

Bundesverfassung der  Schweize­ rischen Eidgenossenschaft, ad­ min.ch/opc/en/classified­compila­ tion/19995395/201601010000/101.pdf.

The Fundamental Law of Hungary, kormany.hu/download/e/02/00000/ The%20New%20Fundamental%20 Law%20of%20Hungary.pdf.

The Basic Law for the Federal republic of Germany, bundestag.de/blob/284870/ ce0d03414872b427e57fccb703634dcd/ basic_law­data.pdf.

Konstitytcji­Konstytucję Rzeczypospo­ litej Polskiej, sejm.gov.pl/prawo/konst/ polski/kon1.htm.

The Constitution of Ukraine, infoukes.co m/history/constitution/index­en.html. Albanian Constitution, ipls.org/servi­ ces/kusht/intro.html.

Norway – Constitution, servat.unibe. ch/icl/no00000_.html.