бисери мудрости

ДОСТОЈЕВСКИ: Не отварајте врата Европи! Потражите свога Бога!

2225

 

Наилази четврти сталеж, лупа, наваљује на врата, и ако му се не отвори, разбиће врата. Он неће старе идеале, и одбацује сваки дотад постојећи закон. На компромисе, на уступке, неће пристати. Уступци само распаљују, а он жели све – писао је Достојевски као да је гледао наше данашње прилике

Европа се налази уочи пада, уочи пада свеопштег и ужасног! Мравињак који се у њој саздао без Цркве и Христа, из основе пољуљаним моралним начелима, начелима која су погубила све опште и све апсолутно – тај је мравињак, велим, сав поткопан.

Наилази четврти сталеж, лупа, наваљује на врата, и ако му се не отвори, разбиће врата. Он неће старе идеале, и одбацује сваки дотад постојећи закон. На компромисе, на уступке, неће пристати; подупирачима зграду неће спасити. Уступци само распаљују, а он жели све.

Сви ти парламентаризми, све грађанске теорије које се сад исповедају, сва закупљена богатства, банке, науке, Јевреји,  све ће се то срушити за један тренутак, и отићи бестрага…

Симптоми су ужасни. Већ сам стародревни и неприродни политички склоп европских држава могао би послужити као почетак свему. А како би могао бити природан, када се неприродност находи у основама, и сакупљала се вековима? Не може један мали део човечанства владати свим осталим човечанством као робом, а једино са тим циљем формирала су се досад сва грађанска уређења у Европи која је данас потпуно безбожничка.

У Европи, у тој Европи гдје је сакупљено толико материјално богатство – сав грађански основ тих европских нација, сав је поткопан и може се сјутра срушити без трага, на веки веков. Сво богатство што је Европа сакупила неће је спасити од пада, јер ће „у трен ока нестати и богатства“… Никада Европа није била тако пуна непријатељских елемената као у наше време. Као да је све подривено и набијено барутом, и само чека прву варницу.

Смер свакога народнога кретања, у свакоме народу и у свако доба његовог живота, јесте само и искључиво тражење Бога, свога Бога, неминовно свог сопственог Бога, и онда вера у Њега као јединог истинитог Бога. Бог је синтетичка личност целог народа, узета од почетка његовог и до свршетка, до краја… Још никада није било народа без религије, то јест без појмова о добру и злу…