Скидање Прашине  

Данас је сто година од смрти светог руског цара!

5792

Пише: Сале Коларевић

Никада ни једна хришћанска држава није имала Цара као што је то био Николај II Романов. Никада ни једна држава у историји није имала тако нагли привредно-економски раст за тако кратко време, као Руска Царевина под Николајем Романовим.

Од како је ступио на престо 1894. г. па све до изнуђеног уласка у Велики Рат, Руска Царевина је бележила константни привредни и економски узлет. Упоредо с тим, константно су подривани темељи и сам опстанак руске Империје; организовано и финансирано са Запада, либерално масонство је водило прави рат са циљем потпуног уништења монархизма и Русије. Подмукли и подземни рат против православне Русије (као Трећег Рима) своју инвазивну форму добија од времена Буржоаске револуције у Француској (за владавине Катарине Велике у Русији) те као такав траје скоро век и по до свргнућа Цара и уништења Империје 1917.г. Најжешће и најсвеобухватније размере поприма управо за време царевања Николаја II Романова.

Што се тиче наглог привредног успона Русије пред Велики Рат, треба истаћи да је његов творац био Петар Столипин, председник царске владе и велики Царев повереник. Само као пример, Русија је у тим годинама имала најнижу стопу алкохолизма у Европи, а у целокупној светској производњи житарица Русија је учествовала са чак 40% . И зато је веома тежак ударац Руској Империји задат атентатом на Петра Столипина 1911.г. Мозак привредног чуда Русије је убијен а либерално-масонско подземље је тиме добило крила за завршницу беспоштедног рата против руског Цара и руске нације.

Последњи Руски Цар је био посебан и по величини жртве коју је свесно поднео за народ и по огромној привржености према својој породици и у повести представља можда и највеличанственији пример хришћанске жртве и оданости хришћанској породици. Као човек, беше преиспуњен љубављу и благошћу. Био је (нажалост и превише) благ и према непријатељима Империје, који су добијали сву могућу логистичку и сваку другу подршку са Запада за своје роварење и агресивни пропагандни рат који су водили, не бирајући ни време ни средства.

Посебно заштитничку мисију Руски Цар је показао према многострадалном србском народу. Свима нам је добро позната његова пресудна улога у биолошком (и сваком другом) опстанку нашег народа иако је зарад тога Цар свесно жртвовао све: руску државу и Царевину, себе и своју породицу.

Премда још неспремна за Велики Рат, Русија је одлуком Императора ушла је у Рат да помогне и спасе Србију. Како стање на фронту није било задовољавајуће, Цар се суочио са приметним незадовољством либерално орјентисане руске елите и руске Думе, својих генерала и дела свог народа. Међутим, незадовољство које је водило великој издаји, значајно је било подгревано и подстицано огромним новцем који је у Царевину продирао са Запада, највише из Велике Британије. Највећи део врха руске армије потпао је под немилосрдну либерал-масонску пропаганду и кренуо је путем издаје – издаје свог Цара и Божијег помазаника. Свеопшта издаја је све више захватала руску елиту, иако је ситуација на фронту почела да се поправља и стабилизује. Штавише, почетком 1917.г. спремала се велика контраофанзива ; Русија је требало тријумфално да оконча Источни фронт и да избије на Подунавље, чиме би се отворила и могућност заузимања Цариграда, вековне православне престонице. Предвиђан је и скори свршетак рата. Ипак …

Руска Царевина се распадала изнутра. После мучког убиства Григорија Распућина у децембру 1916.г., великог пријатеља Царске Породице и највећег пријатеља тешко болесног Царевића Алексеја (најмлађег од петоро деце Цара Николаја и Царице Александре), Цар Николај остао је сам са својом породицом, коју је неизмерно волео као и самога Христа Коме је верно служио све до последњег дана свог христообразног живота.

Распућин је убијен свирепо и мучки, на превару. Чланови руске елите продани енглеској агентури учествовали су у вишемесечном пропагандном блаћењу и коначно у убиству Г. Распућина. На њега је пуцано из енглеског пиштоља.

Заведени језивом плаћеничком пропагандом и клеветама, од Цара су многи окренули леђа, па чак и део Царичине породице. Фебруарска револуција дошла је као кулминација, па и као епилог вишедеценијског беспоштедног и са Запада вођеног подземног рата против Трећег Рима -Православне Русије. Стање у Империји најбоље осликава Николајев исказ када су га опколили и блокирали на железничкој станици у Царском Селу, 1. марта 1917.: „Свуда око мене кукавичлук, расуло… издаја!”.

А велики руски криптоисторичар Јуриј Ј. Воробјовски одлично описује опште стање након Фебруарске револуције: „Дан одрицања Николаја Другог Романова, великомученика, од престола постао је уистину мистичан. Сам пакао је пожурио да одахне са олакшањем. Привремена влада је одмах укинула сва ограничења Јеврејима у Русији (сличан корак је био први резултат свих револуција). Ускоро (опет случајност?) на међународном нивоу донета је Декларација Балфура о формирању тзв. ‘националног огњишта’ Јевреја у Палестини. Тамо се устремио из почетка поточић, а затим и бујица људи, чији су преци, у различито време, и у различитим земљама, прихватили јудаизам. “

Новија истраживања несумњиво указују на Царево присилно одречење од престола; указује се и на фалсификовани потпис Господара Николаја на том документу. Ово је веома важно, јер по овоме Цар се никада није одрекао Царског престола, што отвара нова поглавља и опције…

Да, „сам пакао је пожурио да одахне са олакшањем“… Час подесан за Бољшевичку револуцију одређен је из Лондона, који је био, гле парадокса (?!) формални савезник Русије у Великом Рату. Царска породица Романов (опет по наредби из Лондона) премештана је као заробљеник из места у место по европској Русији и Сибиру. На крају су их сместили у Јекатеринбург. Ту су избацили етничке Русе из страже, оставивши само нерусе. Седамнаестог јула 1918.г. извели су целу Царску Породицу пред стрељачки вод (у коме није било ниједног етничког Руса)! Одмах по ритуалном убиству Свете Породице Романов у Ипатјевском дому, како износе истраживачки извори новијег датума, на сцену је ступила једна фантомска људска сподоба, највероватније хазарски рабин, и крвљу брутално стрељаних Царских Мученик, исписао на зиду кабалистички натпис: „Овде, по наредби тајних сила, Цар је био принесен на жртву ради рушења државе. О овоме се извештавају сви народи!” .

Руска револуција и убиство Православног Цара нанело је тежак ударац и србском народу, толико тежак да се од њега нисмо ни до данас опоравили… Показатељ велике љубави коју је Цар Николај Други имао према србском народу јесте и податак да је у једном руском манастиру проплакала Његова икона баш на дан почетка НАТО-бомбардовања Србије, 24. марта 1999.г.!

У прилог тврдњи о улози Запада у смакнућу православног Царизма говори и то што британска обавештајна служба није скривала да јој је ова Револуција била најмасовнија успела обавештајна операција икада! Главни финансијери Револуције су најмоћније јудео-хазарске породице Шиф и Ротшилд. Испоставило се да су они финансијери и крвавог грађанског рата (од 1918. до 1922.) који је стравично исцрпео руски народ и однео преко 30 милиона живота.

Христоподражавајућа жртва Господара Русије је јединствена у читавој историји хришћанске државности. Цар Николај Други жртвовао се за народ, а његов народ, по Божјем допуштењу, платио је огромну цену цареиздајства. Тек по канонизацији Светих Царских Мученика (око 2000. године) покренут је свенационални препород у Русији и подизање са колена.

Архимандрит СПЦ, др. Никодим (Богосављевић), сматра основаним да се Свети Цар Романов прогласи троструким Великомучеником. Прво – због ритуалног убиства Цара-Мученика и његове породице. Друго – због скрнављења њихових тела без погреба (Јудео-бољшевици су однели њихова измасакрирана тела до Гањине јаме, рударског окна 17 км удаљеног од Ипатјевског дома и пред бацање у јаму тела посули киселином). И треће – због скрнављења Свете личности Цара Николаја Другог и након 100 година од убиства преко скарадног (од Јевреја изрежираног) филма „Матилда”.

Свети Царски Великомученици и угодници Божији, молите Господа за спас многострадалног руског и српског народа! Амин.

(извор: facebookreporter.org)