СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Главна звијезда Мундијала 1966. у Енглеској био је пас Пиклс!

804

Трофеј Жила Римеа, који се додељивао побједницима мундијала, украден је у Лондону уочи почетка Свјетског првенства 1966. године. Ипак, недељу дана након нестанка, трофеј је неочекивано нађен. Дејвид Корбет није ни сањао да ће га пронаћи његов пас Пиклс

За прво свјетско првенство у Уругвају спреман је био и посебан трофеј, назван „Богиња“ или „Побједа“, док је након Другог светског рата добио назив „Трофеј Жила Римеа“, по предсједнику ФИФА који је био најзаслужнији за организовање првоих мундијала. Трофеј је израдио познати француски скулптор Абел Лефле који је у изради користио комбинацију злата, сребра и полудрагог камења. На трофеју се на посебном постољу налазила грчка богиња побједе Ника са крилима. Трофеј је био висине 35 центиметара и тежио је око 3,8 килограма од чега је око 1,8 килограма било злата.

Пуних 40 године, трофеј је мијењао власника у зависности од тога која је репрезентација освајала шампионат. Прије почетка свјетског првенства у Енглеској, пехар је био изложен у Лондону у „Вестимстер централ холу“, мултифункционалном објекту који служи и као методистичка црква. Иако је вредео око 3.000 фунти, његова реална вредност је била непроцењива, а осигуран је на 30.000 фунти. Изложени трофеј био је под константним надзором полиције и обезбеђења. Најмање два полицајца стајала су поред њега док су још двојица полицајаца у цивилу била у непосредној близини.

Трофеј је украден 20. марта 1966. године у тренуцима када је обезбеђење повучено због службе коју су методисти тога дана имали. Установљено је да су на објекту проваљена задња врата, и да је насилно отворена витрина у којој се пехар чувао.

У то време фудбалски и државни функционери Енглеске доживели су крађу као велику националну срамоту и чинили су све да украдени пехар врате. Док вест још није доспела у медије Фудбалска асоцијација Енглеске потрудила се да што више заташка ствар.

Ангажован је скулптор Џорџ Бирд да изради реплику трофеја, док је истрагу у највећој тајности спроводио детектив „Скотланд јарда“ Бил Литл. Ипак, таква тајна није могла дуго да се чува, тако да је јавност сазнала о великој крађи.

Неколико дана касније стигао је и захтев за његов откуп. Председнику Челсија и првом човеку Фудбалске асоцијације Енглеске Џоуу Мирсу стигла је анонимна порука од извесног „Џексона“ у којој је лопов тражио 15.000 фунти за трофеј. На поруци је писало: „За мене то је само комад злата. Ако не добијем одговор до четвртка или петка, рачунам да ће бити (трофеј) бити спреман за лонац (топљење)“.

Мирс је пристао на откуп, али је контактирао полицију која је спремила диверизију не би ли ухватила лопова на делу. Полиција је контактирала банку која је направила лажан штек, где је новац био само на почетку и крају гомиле, док се у средини налазио обичан папир.

Џоа Мира, који је ишао да се нађе са лоповом, пратила су двојица полицајаца у цивилу који су глимили Мирове асистенте. Предаја новца обављена је у Батерси парку, али су уместо Мира новац „отмичару трофеја“ требало је да уруче полицајци у цивилу који су се налазили у возилу (без полицијских ознака). „Џексон“ како је лопов себе назвао, ушао је на задње седиште и требало је да одведе полицајце, за које је мислио да су фудбалски функционери, до места где је пехар сакривен. Полицијска кола која су служила као подршка била су превише близу возила у којем се налазио „Џексон“, лопов се успаничио и рекао је да га пусте да изађе и да им донесе трофеј. Када је изашао, замакао је иза ћошка и почео да бежи, али је убрзо ухапшен.

У току испитивања се испоставило да је трофеј украо 46-годишњи Едвард Бичли бивши војник, који се у захтеву за откуп представио као „Џексон“. Он је демантовао да је украо трофеј, већ да је само посредник, а да је прави лопов наводни познаник под именом Пол. Такође Бичли је тражио да га полиција пусти уз кауцију да би лично отишао и вратио трофеј. Како је време пролазило чинило се да је све мање шанси да се украдени пехар заиста нађе.

Ипак, недељу дана након нестанка, у јужном делу Лондона, трофеј је неочекивано нађен. Дејвид Корбет који је једног дана шетао свог пса Пиклса није ни сањао да ће наћи трофеј који је тражила читава лондонска полиција.

„Пиклс ми је привукао пажњу када је у једном жбуну почео да њушка пакет који је био умотан у новине. Када сам подигао и одмотао пакет угледао сам жену како држи неку посуду изнад главе, док су на диску биле угравиране речи: ‘Немачка, Уругвај, Бразил’. Пожурио сам кући да покажем супрузи, она је једна од оних жена који не воле спорт, и рекао јој  да сам нашао пехар светског првенства“, рекао је тада новинарима Корберт.

Корбет је трофеј однео у полицијску станицу, а пас Пиклс је у то време постао најпопуларнија „личност“ у Енглеској. Заједно са власником Пиклс је био гост многих телевизијских емисија и имао је статус националног хероја. Власник пса Дејвид Корберт добио је награду од 6.000 фунти и прилику да се након освајања светског првенства дружи са репрезентативцима Енглеске. Дејвид Бичли, који је украо трофеј, умро је 1969. године у затвору.

Након тријумфа Енглеске, „Трофеј Жила Римеа“ је остао на Острву наредне четири године. Након што је Бразил 1970. године освојио и трећи наслов светског првака, ФИФА је одлучила да трофеј остави у трајно власништво „кариокама“.

Када се чинило да је „Трофеј Жила Римеа“ коначно нашао своју „мирну луку“, све је шокирала вест да је 1983. године пехар поново украден, овога пута из просторија Фудбалског савеза Бразила у Рио де Жанеиру.

Како наводе поједини извештаји, пљачку су извршили ситни криминалци који су успели да савладају јединог радника обезбеђења који је био у објекту. Иако је трофеј био у непробојном стаклу, то стакло је било закачено за зид, тако да су лопови једноставно откачили стакло од зида и без проблема однели плен.

На жалост, овога пута није било пса Пиклса да спасе ствар. Након последње крађе пехар никада више није нађен па се предпоставља да су га лопови претопили у златне шипке. Ово је уједно и крај саге трофеја који је представљао истински „свети грал“ светског фудбала.

Уместо „Трофеја Жила Римеа“ за Светско првенство у Немачкој 1974. године израђен је други пехар који се и данас користи.