скидање прашине

Поп Никола – црногорски Тарас Буљба!

1529

Бити командир Братоножићког батаљона, богами, требала је добра петља јунаштва, енергије, поштења и угледа. Па, ипак, овај витез тек што није једном приликом попустио. То је било кад су асутријске власти на Цетињу стријељале његова сина Јакшу, који је био учитељ, народни посланик и народни трибун. Сада ћемо видјети да ли је син био гори од оца.

Јакша је изведен на Обилића пољану. Стајао је храбро, без да се могло што на њему примијетити. Тако стојећи, угледао је оца. Укрстили су се њихови страшни погледи! Док се поп плашио да га син не осрамоти, дотле је син био у страху да ће старац попустити. Син је имао већу енергију, старост је заиста попустила.

У оном моменту када су војници, по команди, прихватили пушке да нишане, поп се грчевито ухватио за браду! Нико то није примијетио, само јакша стојећи на биљези! И умјесто да мисли о себи и свом удесу, громогласно је узвикнуо: „Попе!“

Страшан је ово био моменат! Ово што је дало племе братоножићко у попу и његову сину – то је могао дати само велики руски народ у Тарасу Буљби и његоговом сину.

(Илија Златичанин, “Зета“, Подгорица, 1932)