скидање прашине

За мјесец дана, убио 7000 официра!

2210

Пише: Љубиша Морачанин

Главни Стаљинов егзекутор је врста посла који би ријетко ко на овом свијету могао успјешно да обавља. Међутим, то за Василија Блокхина није представљао никакав проблем. Он би свако вече на себе навукао кожну кецељу, као се не би испрљао од крви, изгланцао свој њемачки пиштољ, сачекао да му стражари доведу гомилу људи којима би, једном по једном, смјестио метак у потиљак.

Данас се највећим злочинцима у историји с правом сматрају људи попут Хитлера или Стаљина. Међутим, чињеница је да нису они лично држали прст на обарачу или пуштали смртоносни гас у коморама у логорима. Неке од најгорих злочина у људској историји не би било могуће спровести у дјело да сви ти зликовци нису имали своје егзекуторе који су умјесто њих обављали сав тај прљави посао у коме су, по правилу, проналазили неко перверзно задовољство. Један од тих људи био је Василиј Блокхин – главни Стаљинов егзекутор.

Буцмастог и немилосрдног совјетског генерала, који је убио 10.000 људи током Другог свјетског рата и Стаљинових чистки, Гинисова књига рекорда је прозвала „најучинковитијим крвником у историји“. Да би освојио ту „титулу“, Блокхин је морао нечим да се издвоји од осталих конкурената међу којима је било и нациста и припадника Црвених Кмера.

Његова специјалност – сав првљав посао инсистирао је да обави он лично!

Док је био млад сањао је да постане фармер. Међутим, у том плану га је омео Први свјетски рат. Када се рат завршио Блокхин се придружио комунистичкој партији, а затим и тајној полицији бољшевика – ЧЕКА. Ту га је приметио Стаљин, оцијенивши га као особу која се није бојала да „запрља руке“. Због своје суровости ускоро је промовисан у главног човјека у одељењу за егзекуцију.

Иако је имао тим људи испод себе, никад није престао да лично извршава егзекуције, а посебно је уживао у убијању високопозиционираних непријатеља странке, као што су били писац Исак Бабел и новинар Михаил Колстов.

Међутим, његов најгори злочин је био покољ у Катинској шуми 1940. године, кад је по Стаљиновој наредби за само 28 дана убио 7.000 пољских официра. Блокхин је извршио наређење за које је био награђен посебним признањем.

Блокхин је толико волио свој посао да је понекада знао да убије и 300 људи за само један дан. А, будући да се праксом долази до савршенства, совјетски убица је постао прави виртуоз. Он је сам дизајнирао своју униформу и одредио „алат“ за рад. Његов прибор је био њемачки валтер пиштољ, који се није заглављивао као совјетско оружје, кожна кецеља и рукавице.

Сматрао је да ће му оваква суровост обезбиједити дивљење код колега, али и поверење код иначе неповјерљивог Стаљина.

„Стаљин је био прилично неповерљив, па је самим тим потпуно невероватно да је овог човека толико дуго држао поред себе“, рекао је Норман М. Наимарк, професор историје са Стенфорда, и додао да је за Стаљина било карактеристично да често мења шефове полиције како не би постали сувише моћни.

Коначно, правда га је стигла након Стаљинове смрти 1953. године када га је Никита Хрушчов лишио свих титула, привилегија и награда. Неких 30 година након својих злочина, и само неколико месеци након деградације, Стаљинова „машина за убијање“ је починила самоубиство.

Невјероватно је да и поред свега што се данас зна о овом човјеку, Блокхинов гроб у Москви је и даље прекривен цвећем које редовно доносе људи који га и даље сматрају комунистичким херојем. Исто као што је невјероватно да је Стаљин и данас (што показују све анкете) најпопуларнија личност у Русији.