скидање прашине

БИТКА НА ТАРАБОШУ: Јуначко страдање Павла Пламенца

2029

Пише: Љубиша Морачанин

Борбе за Скадар трајале су пола године, од средине октобра 1912. године па до 24. априла 1913. године када су црногорске трупе, предвођење књазом Данилом, ушле у Скадар. Скадар је био утврђен двема обрамбеним линијама. Прву одбрамбену линију чинили су Тарабош, Брдица, Бардањол и Штој, а другу утврђења Малог Тарабоша, Тепе и Малог Бардањола. На свим тим положајима Турци су направили пољска утврђења с опкопима урезаним у камену и с бодљикавом жицом у 6 до 12 редова. Једна од најтежих битака водила се на Таробошу.

Турска артиљерија на Тарабошу

Напад на утврђење Тарабош водио је Приморски одред уз црногорску и србијанску артиљерију, под командом бригадира Мартиновића 31. марта, чији је шеф генералштаба, командир Павле Пламенац, предложио образовање батаљона од 600 одабраних људи, којим би лично предводио први ред напада на утврђење преко бодљикавих жица, такозвани Батаљон смрти.

Батаљон је у силовитом јуришу успио да искида два реда бодљикавих жица. Пламенац се у критичном тренутку ставио на чело батаљона, али је послије неколико корака пао смртно погођен. Записано је да турски послужиоци митраљеза нису престајали да пуцају ни када су бајонети већ били пред њиховим грудима. Освојена су два шанца и отета два митраљеза, али трећи ред жица ширине 12 m није могао бити пробијен.

После те битке, посредством министра Петра Пламенца, оца Јована Пламенца, увелико трају преговори са Есад-пашом о предаји града. Но, уочи предаје Скадра, генерал Петар Бојовић је добио депешу из Београда да Русија и велике силе траже прекид опсаде Скадра. Император Николај је у поруци краљу Николи, озбиљно замјерио што не слуша његове савјете. Од краља Николе је захтијевао да по сваку цијену прекине опсаду Скадра, и да неће дозволити да се Русија увуче у рат.

Русија увидјевши да нема контролу над краљом Николом, покушала је да преко посланика Хартвига савјетује краља Петра да повуче војску испод Скадра, што је тема сједнице министарског савјета одржане 22. априла. Долази до потпуне блокаде обале. Руска влада издаје званично саопштење о држању Црне Горе у скадарској кризи. Указује да краљ Никола није послушао савјете да одустане од својих личних погледа.

Краљ Никола се није много обазирао на ријечи руског владара. Министарски савјет Краљевине Црне Горе, упркос забранама упућеним од стране великих сила, одлучио је  да се Скадар мора ослободити, па је тако већ 14. априла наређено опште бомбардовање Скадра, које траје наредна четири дана. Паралелно с тиме, с Есад-пашом Топтанијем вођени су преговори о предаји.

Већ 21. априла, Есад-паша је изнио службене услове предаје Црној Гори. Два дана касније, на Скадарском језеру, потписан је споразум о предаји Скадра. Сjутрадан, 24. априла, црногорске трупе, предвођене престолонасљедником Данилом, ушле су у Скадар. Те вечери Есад-паша Топтани свечано је предао кључеве тврђаве принцу Данилу.

ТАРАБОШ је издужени југоисточни гребенски огранак планине Румије, који се пружа паралелно с јужном обалом Скадарског језера, и чији крајњи југоисточни обронци дотичу ријеку Бојану и градско подручје Скадра.

Тарабош је 1912/13 био стратешки важан јер се са њега могло гађати трвђава Розафа и назирати мостови на Бојани и Дриму. Ровови на Тарабошу, а дио њих дограђен је и у каснијим раздобљима – у вријеме комунистичке Албаније, и данас се могу видјети на сателитским снимцима.

Данас се на врху Тарабош налази више телекомуникацијских антена, до којих води цеста.

Поглед према Тарабошу са утврђења Розафа у Скадру