на данашњи дан

,,Даница“ као продужетак забрањене ,,Седмице“!

2493

На данашњи дан, 1860. године, у Новом Саду је изашао први број ,,Данице“, најзначајнијег књижевног часописа српског романтизма, који је настао као продужетак забрањеног часописа „Седмица“. Окупљао је стотинак писаца, међу којима Јакова Игњатовића, Ђуру Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Лазу Костића, Љубу Ненадовића…

,,Даница“ је  књижевни часопис који је први пут издат 20. фебруара 1860. године. Декларисао се као часопис за забаву и књижевност. Покренут је у Новом Саду од публицисте Ђорђа Поповића кога су због часописа звали – Даничар. Настао је као продужетак забрањеног часописа ,,Седмица“, који је такође уређивао Поповић.

Ово је први часопис штампан Вуковим правописом. Излазио је сваког десетог, двадесетог и последњег дана у мјесецу од 1860. до 1862. године, односно од 1865. до 1872. године. Од 1862. до 1865. године часопис је излазио сваке недеље.

Последњи број је изашао 20. августа 1872. године. Ђорђе Поповић је био главни уредник од 1860. до 1871. године. Јован Андрејевић Јолес и Јован Јовановић Змај уредили су четири броја за 1861. годину, због одсуства Ђорђа Поповића, а 1872. године Ђорђе Рајковић преузима уредништво из истог разлога. Власник часописа био је Игњат Фукс у чијој је канцеларији штампана већина бројева. Остали бројеви су штампани у штампарији Епархије Бачке.

,,Даница“ је имала значајну улогу у развоју националног и умјетничког реализма (нарочито поетског израза) и окупљању и организовњу Уједињене омладине српске (1866).

Овај лист је садржао оригиналне чланке, написе, као и преводе из савремених европских часописа. ,,Даница“ је окупила плејаду интелектуалаца као што су: Јаков Игњатовић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Владислав Каћански, Јован Илић, Љубомир Ненадовић и други.

Интересантно је да новосадска ,,Даница“ није једини часопис са тим називом. Наиме, од 1826. до 1829. године, Вук Стефановић Караџић је покренуо алманах ,,Даница“ у којем је објављивао своја дјела и реформе. ,,Даница“ је био назив и хрватског часописа који је покренуо Људевит Гај, затим суботичког часописа, хрватског исељеничког часописа у Чикагу и на крају, часописа који су покренули Иван Паштровић и Иван Петреш у Будимпешти.