на данашњи дан браћа лимијер организовали прву филмску пројекцију у историји

Данас је рођендан филма

609

На данашњи дан, 28. децембра 1895. године, браћа Луј и Огист Лимијер организовали су прву филмску пројекцију у историји

Ова пројекција одржана је у ресторану „Гранд кафе“ у Паризу, а на репертоару се нашло десет кратких филмова који приказују раднике како излазе из фабрике, жељезничку станицу с путницима и воз у покрету.

Сви филмови трајали су по педесетак секунди. Прва публика бројала је 35 знатижељних грађана који су премијеру пратили по цијени од једног франка.

Њихов први филм “Радници излазе из фабрике“ , скоро да бисмо могли назвати рекламним филмом. Раднице са широким сукњама и шеширима украшеним перјем, радници који гурају своје бицикле и данас тој једноставној сцени дају драж наивности. Ти филмови представљају на неки начин и социјални документ о начину живота из тог времена.

Филм под називом “Долазак воза у станицу“ гдје је аутор искористио све могућности објектива да би постигао велику оштрину у дубини. Најпре се види у општем плану цијела станица а затим се појављује на хоризонту црна тачка која убрзо постаје све већа и већа док на крају не испуни цио екран јурнувши право на гледаоце. Са монтажног становишта употребљени су сви планови којима се и данас служимо у филму.

Њихов следећи филм “Храњење бебе” приказује доброћудног оца Оугуста и његову супругу како уживају у посматрању и храњењу њиховог дјетета кашицом. Сцена је приказана у средње крупном плану па гледаоци могу добро уочити изразе њихових лица.

“Поливени поливач“ је први Лимијеров филм који је снимљен са сценаријем у ком се назире примјеса умјетничког. Лимијери су постали веома значајни сниматељи када су забиљежили 1895. године искрцавање учесника конгреса о фотографији из брода пројектујући тај снимак јавности само 24 сата после снимања поменутог догађаја.

Овај дан сматра се рођенданом филма и почетком филмске индустрије.

Браћа Лимијер су заслужни и за неке од основних изума у колор фотографији. Поставили су теорију у којој су колоидима приписали главну улогу у многим животним процесима.

Запажен успјех подсткао је Лимијере на обуку већег броја сниматеља који су обилазили околне државе и доносили снимке са својих путовања по иностранству првенствено царских личности и министара, обезбиједивши својој публици учествовање у сјају њихових живота на до тада непознатом директном начину.

Захваљујући томе први снимци су забиљежени и на нашим просторима међу којима и “Крунисање Краља Николе II“ као и неки снимци манастира Жиче. Камера је постала куриозитет и сваким даном је привлачила све већи број љубитеља покретних слика. Садржај је био снимљен без помјерања камере па је предност била дата мизансцену све до откривања прве панораме снимљене из чамца у Венецији, када је “покретна камера“ репродуковала не покретне објекте.