поглед с истока

ДАЧИЋЕВА КАНОСА: Срби откинутог носа!

4583

Пише: Донко Ракочевић

У 11. вијеку, тачније 1077. године, њемачки владар Хенрик IV, који је дошао уз сукоб с моћним папом Гргуром VII, био је присиљен да му се покори и затражи од њега извињење и опроштај. Том приликом, како каже легенда, пуна три дана и три ноћи чекао је пред замком Каноса (tal. Canossa), у Италији да га папа прими. На јануарском снијегу, по цичи зими, њемачки велможа стрпљиво је стајао да би коначно пришао папи на кољенима и пољубио му руку. То је био чин крајњег понижења и знак потпуне покорности и потчињености.

Тако је, у талијанском и неким другим европским језицима, настао израз „Ићи у Каносу“, са значењем: „понизити се пред неким коме си се дотле противио“.

Од данас би, макар у српском језику, требало усталити синтагму „Ићи у Подгорицу“, са истим значењем као за израз „Ићи у Каносу“, а поводом посјете министра иностраних послова Србије, Ивице Дачића. Истина, он није чекао три дана пред црногорским дворима, као Хенрик IV пред замком Каноса, али понижавање пред црногорским званичницима није било ништа мање од оног њемачког велможе пред римским папом. Само што им још није запјевао „Осман-агу“ и извео трбушни плес.

Иако је недавно, гостујући код Миломира Марића на ТВ Хепи, али и у другим приликама, имао критички однос према црногорским властима, посебно због признавања независног Косова и угрожавања права Срба у Црној Гори, када је дошао у Подгорицу све је то заборавио и био пун хвале за црногорски режим. После разговара са премијером Марковићем и министром Дармановићем, изјавио је да Срби у Црној Гори имају сва могућа права, те да морају да се са више поштовања односе према црногорској држави и њеном чланству у НАТО!

Док је у сусрету са црногорским званичницима био насмијешен и весео, исто као и са Иваном Шебек на ТВ Пинк, када се срео са представницима просрпских партија у Српкој кући, те нешто касније са предсједником СНВ, Момчилом Вукановићем, у амбасади Србије, намјестио је мрачну фацу као да се срео са најмрскијим непријатељима, и ни ријеч није проговорио на оно што су му рекли о дискриминацији српског народа у Црној Гори.

На крају дводневне посјете им је поручио да Српску кућу треба да користе само за очување културног идентитета, што ће рећи да не критикују власт и њен однос према Србима. С обзиром да су у Српској кући већ кренуле припреме за издавање дневне новине, и да су тамо већ смјестили неки српски портали, видјећемо убрзо да ли је Дачић успио да их ућутка! За сада нико од бројних српских партија, невладиних организација и медија, није реаговао на ове срамне и лажне Дачићеве изјаве.

Прва државничка дужност Ивице Дачића у Подгорици морала да је да буде посјета држављанима Србије који су већ више од годину дана заточени у спушком затвору, по свему судећи ни криви ни дужни, а дјелимичном кривицом и државе Србије, чији су премијер и тајна полиција, учествовали у паковању праћки и осталих трагикомичних доказа против оптужених за „државни удар“. Вјероватно нема друге државе на свијету која би се тако односила према својим држављанима.

Срби у Црној Гори, дефинитивно немају на кога да се ослоне сем на саме себе и Господа Бога и Његову цркву на земљи. Хиљаду пута сам, ево двије деценије како су овдје кренули српски проблеми,  написао ону реченицу из Библије: „Не уздајте се у кола и у коње што их је много, него се уздајте у Исуса Христоса…“ Али, очигледно политичари имају своје личне и партијске интересе, воле да скокну до Београда и Москве, да им „гузица види пут“, што је говорила моја баба, па залуђују своје присталице – јуче са Милошевићем, данас са Вучићем и Путином.

Дачић их је жестоко понизио претходна два дана, па и све нас који се сматрамо Србима. Једино магазин „Седмица“ покушава да одбрани српско достојанство, остали ћуте као заливени. Мазохизам полако постаје наше карактерна црта, а то каже и наука – онај кога дуго муче на крају почне да ужива у својим мукама. Па, чак и заволи своје мучитеље. Дачић то од нас очекује, то нам је отворено поручио…