скидање прашине

Да ли је Карађорђе поријеклом Куч или Васојевић?

3021

На данашњи дан 1817. године убијен је Ђорђе Петровић, вођа Првог српског устанка и родоначелник лозе Карађорђевић. Много је теорија о његовом поријеклу, а овај пут ћемо у том контексту видјети каква је сазнања имао историчар Миленко М. Вукићевић који је 1907. и 1912. године у Београду објавио двије капиталне књиге о Карађорђу, у издању Државне штампарије Краљевине Србије

Књиге о Карађорђу историчара Миленка Вукићевића, једна је објављена 1907. а друга 1912. године

Крај 17. и прва половина 18. вијека испуњени су великим покретима у народу српском, који су настали због ратова вођених између Аустрије и Турске од 1688. године до 1739. године. За вријеме ових покрета, десиле су се и оне двије велике сеобе српског народа у Аустрију, које су по својим последицама биле врло несрећне по српски народ.

У вријеме ове друге сеобе, многе су породице од Васојевића, Куча, Климента, Братоножића и других брдских и метохијских племена оставиле своја стара сједишта и кренуле заједно са патријархом Арсенијем Четвртим. Неке од тих породица пређу преко Саве и настане се у разним крајевима, а друге се задрже по запуштеним земљама Београдскога пашалука.

Било је и после тога породица које су силазиле са херцеговачких брда, са Комова, од Дурмитора и других крајева и насељавале се у разне крајеве Београдскога пашалука. У појединим породицама у Шумадији и данас се по предању зна од којих су племена и кад су се доселили у ове крајеве.

У вријеме ових расељавања и пресељавања српскога народа преселили су се и Карађорђеви преци. Када је то тачно било, данас је то тешко одредити, јер осим предања немамо других података. Да би се ма и приближно могло одредити вријеме кад су преци Вождови дошли у Београдски пашалук, греба најприје знати од којега су племена и гдје су живјели прије доласка у Београдски пашалук.

Међу потомцима Карађорђева стрица Мирка, који данас живе у селу Мраморцу, Округа Смедеревског, Среза Јасеничког, постоји предање да је Карађорђев деда дошао из Васојевића. Овако је предање забиљежио још Сима Милутиновић Сарајлија негдје прије 1825. године, када је написао пјесму „Честитост“ у којој се пјева:

   О Вишевци, превазносите се

   Родитељем јединствена Серба

   Вјековима затешчаног једва!

   Баичево л“ дочајало Бошка

   На усрдно и собратства крило

   Порођена Васојевић’ сином

   Сербом Петром Напе питомцем

   И Марицом Артемиде Нимфом.

Осим породичних традиција и овог помена у Сарајлијиној пјесми, постоји и један писан податак о поријеклу предака Карађорђевих, а то је диплома владике Петра II Петровића од 21. децембра 1840. године, којом се такође тврди да су Вождови преци од Васојевића.

Међутим, има предања међу Арбанасима у Метохији и међу српским племенима у Брдима у којима се казује како су Карађорђеви преци из Куча. Овбдје ћемо навести оно што је највјероватније. По казивању најстаријих људи у Црној Гори око Подгорице, преци Карађорђеви становали су у Дољанима. Чести бојеви између Куча и подгоричких Турака, затим много насиља која су чинили подгорички Турци честим испадима из Подгорице, нагнаше дољанске становнике да оставе своја сједишта и да се раселе оданде. Један дио тих становника оде и насели се у село Врањ близу Матагужа. Међу овим одсељеним становницима из села Дољани а насељеним у село Врањ, вели се, да су били и преци Карађорђеви.

Још предање вели да су преци Карађорђеви, док су живјели у Дољанима, славили Светог Николу, па преселивши се у Врањ, не зна  се из кога узрока, почну славити Светога Климента. Овако се још и данас приповиједао старини Карађорђевој у околини Подгорице и у селу Врањ.

А да је Карађорђе старином из села Врањ, чуо је у Црној Гори и забиљежио још 1875. године г. Љуба Ковачевић, министар у пензији, додајући томе да Врањани славе Светога Климента. Села Врањ и Матагуж налазе се на сјеверу од Скадарског језера, а на истоку од црнгоорске границе нема ни сат.

Када су се из села Врањиселили преци Вождови и куд су отишли, дгје су се задржали до нису дошли у Београдски пашалук, такође је тешко рећи. У Метохији помиње се село Мачетево као да су тамо некад живјели преци Ђорђеви, а на средњем Ибру помиње се село Бугарићи. Предање о становању Карађорђевих предака у селу Мачетеву забиљежио је др Мита Лукић. По том предању, они су оставили село Мачетево због насиља турског, и морали су отићи одатле у Београдски пашалук.

Њихов долазак у Београдски пашалук могао је бити за вријеме претпоследњега рата Аустрије с Турском 1737. до 1739. године –кад оно пострадаше Брђани, јер на позив патријарха Арсенија Четврог бјеху се дигла на оружје брдска племена: Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Клименти. Али, како им обећана помоћ од старне аустријске војске не дође, то Турци нападну њихове крајеве. Том приликом Брђани пострадају, те се многи раселе, а многи пређу у Метохију.

О томе се налази и једна савремена биљешка, која гласи: „Ходо-паша Махмутбеговић скупи велику војску и пође на Куче не оправи ништа но изгуби многу војску и погибе 53 Подгоричанина у Ледине у кулу Рашовића. И те године, похара Махмут-паша Васојевиће и пороби и прегна у Метохију.“

Васојевићи кад дођу у Метохију измијешају се са Климентима који су околину Призрена, Пећи, Ђаковице и Дечана населили 1708. године пошто су их Турци прогнали са Цијевне.

Тако је могуће да су Карађорђеви преци, можда у вријеме те сеобе Васојевића, прешли у Метохију и населили се недалеко од Призрена у село Мачетево, па се отуда пресили у Београдски пашалук. Како има још мјеста идући низ Ибар, која се помињу као мјеста одакле је деда Вождов, то је могуће да су Карађорђеви преци, силазећи с Брда или из Метохије, још негдје се задржавали, прије него што су дошли у Београдски пашалук.

Из забиљешки Милана Кзмића, сељака из Мраморца, које се налазе у Државном архиву, види се да се Карађорђев деда Јован негдје прве половине 18. стољећа населио у Београдски пашалук, у Крагујевачку нахију, у село Вишевац.