ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН

Црногорска капа – жал за изгубљеним Косовом!

12917

Косовском митом, Његош је црногорску капу осмислио. Српски црвени фес, опточен црном свилом, значи жалост за изгубљеним Косовом. Пет златних полукругова, који закриљују крст часни, с четири огњила, симболише Црну Гору и њену слободу, која пет вјекова штује Косовски завјет – Крсту служиш, а Милошем живиш

Видовдан припада оним празницима који садрже различите елементе и слојеве: вјерске, како хришћанске, тако и паганске, историјске али не и најмање важне – архетипске. Наши преци, Стари Словени, обожавали су бога Вида. Вјеровало се да је људима давао вид, да је видао ране, и да је био заштитник владара. Такође, Вид се сматрао и богом подвига.

У календару Српске православне цркве не постоји светац са именом Вид. Прије скоро вијек и по, 1892. године, црква први пут у свој календар уноси Видовдан, стављајући га иза старозавјетног пророка Амоса и кнеза Лазара, чије култове је обиљежавао српски народ. Касније је испред ријечи ВИДОВДАН придодато и СВЕТИ СРПСКИ МУЧЕНИЦИ.

Архетипски елементи Видовдана дубоко су уткани у српско национално биће. Споменуте елемнте представља наша пословична неслога, склоност ка издаји и гајење осјећања да припадамо народима мученицима. Остале архетипске особине које су позитивне, чине нас слободољубивим, храбрим, пожртвованим…

Када је ријеч о историјским аспектима, немогуће је не споменути Косовску битку која се одиграла на Газиместану 1389. године. По свом историјском значају, Косовска битка  спада у ред оних великих оружаних сулоба какве су  Куликовска битка (1380), Битка код Поатијеа (732), или Битка у Термопилским кланцима (480. године прије нове ере). Дакле, она не преставља срамни пораз. Овај бој подразумијева жртвовање за више вриједности и опредељење за духовно наспрам материјалног. Одрицање кнеза Лазара од овоземљаске славе је основа српског националног етоса.

Са пробе за сјутрашњи програм на Газиместану

Код Косовске битке је важно оно што је значила за одржање историјске свијести, за преношење традиције о средњовјековној држави. У многим крајевима на Балкану, посебно у Црној Гори, предање о Косовском боју  било је срж цјелокупног сазнања о историји. Све се дијелило на доба прије и после Косовског боја. Све до 19. вијека, та традиција се развија спонтано, без утицаја књига и образованих средина.

Косовском легендом, Његош је црногорску капу осмислио. Српски црвени фес, опточен црном свилом, значи жалост за изгубљеним Косовом. Пет златних полукругова, који закриљују крст часни, с четири огњила, симболише Црну Гору и њену слободу, која пет вјекова штује Косовски завјет – Крсту служиш, а Милошем живиш.

Косово је средиште и судбоносни чвор српске историје, уједно њен најдубљи и највиши смисао. Нераскидива веза између земаљске и небеске Србије. И докле год буде Срба, сва њихова историјска драма ће се збивати око те осе.