задужбина кнеза мирослава

Црква Светог Петра – темељ духовног живота у долини Лима

1550
Фото: Властимир Кнежевић, Моја Црна Гора

Црква од самог почетка постаје културни и просветитељски центар у долини Лима. У њој се учи читање и писање, а оснива се и преписивачка школа за монахе

Припремила: Даница Кораћ

Црква Светог апостола Петра је 1196. године подигнута од стране хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање, о чему свједочи запис уклесан у камену изнад улазних врата:

“У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА ЈА СИН ЗАВИДИН А ИМЕНОМ РАБ БОЖИЈИ СТЈЕПАН МИРОСЛАВ КНЕЗ ХУМСКИ САЗИДАХ ОВУ ЦРКВУ СВЕТОГ АПОСТОЛА ПЕТРА.“

На за­пад­ном зи­ду Глав­ног бро­да цр­кве са­чу­ва­на је фре­ска са при­ка­зом гр­ба кне­за Ми­ро­сла­ва. Грб је ди­мен­зи­ја 48 х 60 цм. Ње­го­ву хер­да­лич­ку цје­ли­ну чи­не би­је­ли штит, но­си­лац гр­ба и лик дво­гла­вог ор­ла. Гла­ве ор­ла су при­ка­за­не у обли­ку цви­је­та. Да је у пи­та­њу грб кне­за Ми­ро­сла­ва по­твр­ђу­је и јед­на дру­га ком­по­зи­ци­ја. Ри­јеч је о ком­по­зи­ци­ји на ко­јој кнез Ми­ро­слав, кти­тор, пре­да­је све­том апо­сто­лу Пе­тру ма­ке­ту цр­кве.

Црква од самог почетка постаје културни и просветитељски центар у долини Лима. У њој се учи читање и писање, а оснива се и преписивачка школа за монахе. О њеном значају најбоље говори податак да је 1254. године овдје пренешена епископска столица из Стона.

Владари из лозе Немањића придавали су јој велики значај, постављајући за њене епископе провјерене пријатеље или истакнуте чланове своје породице. Урош Први је за епископа поставио рођеног брата Предислава. Познато је да су у овом храму столовали: двојица светитеља; свети архиепископи Данило Други и свети Сава Други, као и епископи Јосиф, Лонгин и Максим.

Ктиторска дјелатност се наставила, краљ Урош Први је средином 13. вијека, на првобитну грађевину, једнобродну базилику са олтарском апсидом, дозидао два звоника са нартексом. У 14. вијеку краљ Милутин је дозидао капеле на сјеверној и јужној страни храма. Крајем 17. вијека уз много рушења и преправљања, Турци је претварају у џамију. Порушена је јужна кула звоника, сјеверни и јужни параклис, а сјеверна кула је надзидана, достигавши висину од 18 метара.

Постоји легенда да је, по доласку Турака, неки хоџа стално говорио да је Петрова црква – џамија, а свештеник је тврдио да црква не може да буде џамија. И како нико није могао да им пресуди, поп и хоџа појашу коње, па у Цариград.

Тамо их лијепо саслушају, и кажу им: ,,Кад пођете одавде, ко од вас двојице прије стигне богомољи нека буде његова. Ако ли прије дође поп – биће црква, ако ли прије стигне хоџа – биће џамија“.

Поп и хоџа појашу коње и крену натраг. Али једнако напоредо јахаше; један од другога се никако не одвајаше. Стигоше тако и до села Лознице, надомак Бијелог Поља, кад хоџа замоли попа да му придржи коња, јер вели, ,,мора да изиђе“. Поп прихвати његовог коња, а хоџа скрену с пута, крадом прегази Лим и отрча у цркву.

У црним мислима што се хоџа задуго не враћа, поп зачу његову молитву из цркве, и од јада му срце препуче. Мјесто гдје је поп умро данас се зове – Попово прло.

Своју првобитну улогу црква је повратила 1912. године, по ослобођењу Бијелог Поља од турске власти, а поново је освештана 1923. године. Обнова цркве започета је 2010. године, а неколико година касније и завршена.

Прије неколико година код цркве је откривено древно православно гробље које, највјероватније, потиче из периода између 12. и 17. вијека. Претпоставке да гробље датира баш из тог периода поткрепљују и два бронзана дугмета зелене боје пронађена у једном од гробова, а претпоставља се да на том простору има преко 500 гробних мјеста.

За цркву светог Петра везано је и Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани ћирилични рукопис на српском језику о чему смо већ писали (http://www.sedmica.me/bog-sacuvao-miroslavljevo-jevandjelje/).

Међу Бјелопољцима се преноси легенда да је Петрова црква повезана са црквом Св. Николе у насељу Никољац, тајним тунелом испод ријеке Лим.