што се раније уоче веће су шансе да се болест успори

Четири симптома Алцхајмерове болести

302

Што се раније Алцхајмерова болест уочи и дијагностификује код љекара, то су веће шансе да се успори

Алцхајмерова болест и остали облици деменције погађају 24 милиона људи у свијету. Међутим, највише забрињава чињеница што та бројка врло брзо расте. Према подацима објављеним 2005. године, у еминентном медицинском часопису „Лансет“, у скорој будућности, првенствено због продужења људског вијека, слиједи нам неминовна епидемија деменције, па се тако сликовито говори о појави једног новог случаја деменције у свијету сваких седам секунди.

Најновије научне процјене говоре да би до 2020. године у свијету могло бити 43 милиона обољелих, до 2040. године чак 81 милион, а до 2050. године преко 115 милиона обољелих од деменције.

КАД ДОЂЕ ДО ЗАБОРАВЉАЊА – КАСНО ЈЕ

Премда за Алцхајмер нема јединственог ефикасног лијека, постоје начини којима се та болест може успорити. У томе је кључно на вријеме примијетити прве промјене код пацијента, но нажалост болест се најчешће уочава у каснијим фазама. Стручњаци наводе четири симптома раног Алцхајмера који немају везе са заборављањем, но могу бити индикација болести те су разлог за посјету љекару.

СВРАБ

Велики број пацијената с Алцхајмером често се и посве компулсивно чеше, чак и до појаве крви. Научници нису открили тачну повезаност између саме основне болести и свраба, но свакако овај симптом узимају у обзир.

ПРОБЛЕМИ СА ВИДОМ

Према студији објављеној у часопису American Journal of Epidemiology проблеми с видом могу бити врло рани показатељ деменције у каснијим фазама живота. Особе треће животне доби које имају слаб вид, чак и ако носе наочаре или сочива, имају пет до десет пута већу шансу оболијевања од Алцхајмерове болести или других облика деменције у периоду од 8,5 година након погоршања вида, кажу научници.

ПРОМЈЕНЕ У РУКОПИСУ

Помоћу рукописа можемо открити и Алцхајмерову болест, поготово ако је ријеч о словима неправилног и “дрхтећег” изгледа. У овом случају рукопис се погоршава с лошијим менталним стањем, а писање временом постаје све спорије. Ријечи се знатно разликују једне од других с видљивим трзајима на појединим словима. Слично је и с Паркинсоновом болешћу коју, осим трзаја, карактеришу уска и згрчена слова, а рукопис понекад постане тако мален да га ни сам аутор не може прочитати.

ПРОМЈЕНЕ РАСПОЛОЖЕЊА

Обољеле особе могу постати плашљиве, сумњичаве, депресивне или тјескобне. Некад самоувјерене особе могу постати несигурне и срамежљиве. Могу се лако узнемирити ако су изван куће или мјеста на којем се осјећају сигурно.