ризница

Русија ће нам вратити Вуканово јеванђеље?

1042

Вуканово јеванђеље налази се у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Заједно са 166. страницом Мирослављевог јеванђеља, са Свете горе га је отуђио руски архиепископ и научник Профирије Успенски. У Народном музеју Србије се надају да ће нам га Русија вратити!

Пише: Љубиша Морачанин

Вуканово јеванђеље је једно од најстаријих и најважнијих споменика српског језика. Настало је у Рашкој крајем 12 вијека. До скора се мислило да је ово јеванђеље посвећено Вукану, али данас се већина истраживача слаже да је оно написано раније, у вријеме прве владавине Стефана Првовенчаног од 1196. до 1202.

Сматра се да је у украшавању и писању манускрипта учествовало пет писара. Међу њима је био и старац Симеон који је оставио дуг запис на крају рукописа који, између осталог, упућује на то да се ради о кривоклетству.

Наиме, Симеон најприје говори о свом животу, доласку у манастир, као и о томе да је рукопис рађен у пећини поред града Раса, за “српског великог жупана”. И управо се ту стиже до занимљивог дијела јер је име великог жупана Стефана Првовјенчаног који је првобитно био поменут – изгребано. Уместо њега исписано је име великог жупана Вукана, најстаријег Немањиног сина. Ово је највјероватније учињено у доба краткотрајне Вуканове владавине око 1202. године, када је преотео престо свом млађем брату Стефану Првовенчаном.

Очигледно да је првобитно рукупис био израђен за Стефана Првовенчаног и његово име се налазило на, сада скоро у потпуности уништеној, страници јеванђеља. Избрисано је укупно 11 редова из записа у коме је била забележена посвета књиге великом жупану.

Вуканово јеванђеље је  једини рашки споменик из 12. вијека. Оно се чувало на Светој Гори у карејској ћелији светог Саве.  Руски архиепископ и научник Профирије Успенски га је, средином 19 вијека, однио (највјероватније украо!) заједно са 166. страницом Мирослављевог јеванђеља,

Недовољно проучено, скромно публиковано, готово заборављено на полицама санктпетербурске  Публичне библиотеке, Вуканово јеванђеље по многим својим квалитетима, а нарочито необичним минијатурама, писму, графији и језику, представља споменик културе и духовности не много мањег значаја од Мирослављеве величанствене књиге.

За разлику од раскошног Мирослављевог јеванђеља са његових триста шездесет страна великог формата, Вуканова књига, начињена на пергаменту највјероватније од јагњеће коже, знатно је мања по димензијама (25,3 пута 19,7 центиметара) и поред 328 иницијала, израђених углавном у тератолошком стилу има тек четири заставице и две минијатуре, које, међутим, представљају прави преседан јер су њима илустроване читаве странице књиге.

На првој страни јеванђеља насликан је Свети апостол и јеванђелиста Јован у хаљини раздераној тако да му се виде голе потколенице. Дат је као старац по византијском узору у пози средњовековног писара који своје дјело ради на коленима, јер писарски сто, као простор на коме се рукопише књига, појавиће се тек крајем 17. и почетком 18. вијека. Минијатура је цртана на природној основи пергамента, а затим обојена плавом, црвеном и зеленом бојом.

И лик Христа Емануила, насликан на 76. листу Вукановог јеванђеља, намјесто јеванђелисте Луке, јер управо ту почињу читања јеванђеља по Луки, такође је изузетак у својој појавности. Сликан смеђим тушем као дјечак који проповеда у храму, он седи на раскошном комаду намештаја који свој узор несумњиво има у српским престолима ондашњег времена.

Генерални директор Руске националне библиотеке у Санкт Петербургу је почетком априла 2017.године био гост Београда на позив САНУ, где је потписао споразум о сарадњи, одржао предавање, а затим посјетио и друге институције.

Овим споразумом, српске средњовековне књиге које поседује Руска национална библиотека, а међу којима су Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље, јеванђеље Николе Стањевића, као и 166. лист Мирослављевог јеванђеља, биће пребачене у Србију у дигиталној форми како би постале доступне свим научницима. У Народном музеју у Београду су нам рекли да вјерују да ћемо добити и оргинале јеванђеља. Та нада је ојачана после Путиновe изјаве, приликом посјете Храму Светог Саве у Београду, у јануару ове године.