трагом трача

Зашто не разумијемо транспаренте против Хопа?

3403

Морал је по дефиницији облик друштвене свијести који се манифестује као скуп неписаних правила, обичаја, навика и норми који су прихваћени у животу неке заједнице. Управо зато морал није универзална правда, он се разликује од културе до културе. Оно што је морално у Саудијској Арабији не мора бити морално у Јапану. Различите заједнице имају различите вриједности и сасвим различите приоритете.

Баш зато је тешко очекивати да просјечни грађанин Црне Горе схвати зашто просјечни њемачки навијач има проблем с Дитмаром Хопом и његовим Хофенхајмом?

За оне који нису у току, на стадионима широм Њемачке протеклог викенда ширили су се транспаренти са увредама на рачун поменутог господина, само зато што је наумио да купи 90 одсто власништва свог омиљеног клуба. Хоп није један од оних који су до богатства дошли на мутан начин (напротив, након што је завршио факултет, запослио се у ИБМ-у и већ 1972. основао властиту фирму која је убрзо постала трећа по величини свјетска ИТ компанија), али Њемци једноставно сматрају да није морално све парама купити, поготову не у фудбалу – најважнијој споредној ствари у њиховим животима.

Код нас, предсједникова фамилија, кумови и пријатељи, сумњиво стеченим новцем,  покуповаше све, па и потоке који мјештанима живот значе (у ствари, добише их џабе), и ником ништа! Предсједник је и даље, по свим анкетама, најпопуларнија личност у држави.

Наш манифест је: Снађи се! Управо је зато Црна Гора данас држава милиона транзицијских губитника. Међутим, постоји и пар десетина  оних који су постали транзицијски побједници. Док је огромна већина једва састављала крај с крајем, гологузи хохштаплери су постајали успјешни предузетници, богати и утицајни припадници елите. Профитери који су били муљ друштва постали су дио елите и то је некако постало општедруштвено прихваћено јер су се људи – снашли.

Нисмо ми лоши или неморални људи, напротив. Скупићемо паре за операцију угроженог дјетета кад год то затреба јер међуљудски односи су и даље врло јаки, а социјална кохезија у друштву је врло висока. Међутим, у неким стварима смо своју перспективу система вриједности помакли у границе перверзно искривљеног схваћања онога што је допуштено у сналажењу.

У Њемачкој није друштвено прихватљиво заобилазити неписана морална правила, колико год имао новца и колико год поштовао законске процедуре; код нас, ако имаш паре, можеш кршити и писана и неписана правила, и Устав и законе, неће ти фалити длака с главе, напротив – цијениће те више.

Зато смо ми миљама далеко од цивилизованог друштва; зато паметни млади људи маштају о одласку у Њемачку и сличне земље; зато на свим нашим фудбалским стадионима заједно нема публике колико на просечној њемачкој трећелигашкој утакмици.