После изласка из затвора у Спужу

Бранка Милић на путу за манастир!

3354
Бранка Милић са својом ћерком на путу за манастир Дуга

једна од оптужених за наводни државни удар прошле јесени у Црној Гори, Бранка Милић је данас после подне изашла из затвора у Спужу и већ се налази у женском манастиру Дуга надомак Подгорице, а у међувремену је била на љекарским прегледима у Клиничком центру.

Адвокат Крповић је, уз захтјев за одбрану са слободе, предао суду гаранције Митрополије црногорско-приморске да ће Бранки Милић бити обезбијеђен смјештај у манастиру Успења Пресвете Богородице Дуга на Биочу.

Игуманија манастира Дуга, Јована, потписала је поднесак у ком се наводи да је спремна да Милићеву, уколико јој буде укинут притвор, збрине у манастиру и да јој обезбиједи превоз приликом одласка на суђење. У манастиру ће имати боравак, смештај, храну, здравствену заштиту.

Бранилац Крповић је више пута истицао нехуман однос Вишег суда и судије Сузане Мугоше. На последњем претресу, каже Крповић, и поред лошег стања у ком се налазила, судија се није удостојила да пита Милићеву како се осjећа и да ли може пратити ток претреса.

– Први пут од штрајка глађу, 9. октобра, када је Бранки позлило, обезбеђење је дозволило да видим у каквом је стању. Тог дана је дрхтала, текла јој је крв из носа, имала је јаке вртоглавице, била је дезоријентисана… Након што се вратила у судницу, видело јој се на лицу да трпи јаке болове, а нико од судија није се осврнуо на њу. Када се овоме дода да Бранка Милић годину дана борави у Спужу, самици без иједне утичнице, са тоалетом који није издвојен, из којег се шири смрад, јасно је да услед оваквог односа суда и Завода, не би дочекала крај суђења – каже Краповић. – Да није пуштена да се брани са слободе, то би значило да јој је изречена смртна пресуда.

О МАНАСТИРУ ДУГА

Манастир Дуга је посвећен Успењу Пресвете Богородице и налази се на 17-ом километру пута од Подгорице ка Колашину, у кањону на десној обали Мораче. Ктитор манастира је Вукан Немања, син Стефана Немање (Свети Симеон Мироточиви) и најстарији брат Светог Саве.

Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на 10 км од садашње локације. На почетку 18. вијека 1752 године, због непрестане опасности од Турака да не буде уништен, четири племена: Кучи, Братоножићи, Васојевићи и Пипери, измјештају га на скровитије место – село Дуга, испод Калуђеровог брда, које је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. вијеку подвизавали монаси исихасти.

По предању, била је колона људи у дужини од 6 км, и с руке на руку пренијели су га камен по камен за једну ноћ.

По благослову митрополита Илариона од 1862-1875 године у манастиру Дуга је боравио Марко Миљанов са породицом.

Једно вријеме манастир Дуга је био метох манастира Дајбабе. Манастир никада није насељавао бројно монаштво, али је увијек био активан све до 1942. године када је запуштен.

Заслугом свештеника Милана Савовића, Божанствена Литургија је редовно служена до земљотреса 1979. године када је манастир био сав у рушевинама.