Скидање прашине

Најмлађи српски ратник!

3091

Пише: Велиша Кадић (В. Новости)

Дванаестогодишњи дјечак Драгољуб Јеличић, син избјеглица са Кордуна, уз Лозничанина Момчила Гаврића, био je један од најмлађих српских војника у Првом свјетском рату! Обојица су заслужили да носе ореол јунака, јер су били дио српске младости која је тих крвавих дана и година бранила отаџбину и ушла у вјечно памћење српског народа.

А, о њему, који је чак шест пута рањаван, који је плијенио храброшћу, писао је чувени швајцарски љекар и овековјечени пријатељ Срба, Арчибалд Рајс, у књизи „Шта сам видио и доживео у великим данима“. Овог јдечака представља као јунака који „пуца из пушке и баца бомбе“.

– Када је рањен у руку, ваде му куршум у Нишкој болници. Није хтио да га успавају за операцију. Идржао је без иједне ријечи – написао је Рајс.

Цио вијек после крвавих догађаја током Великог рата, Ђорђе Њуњић (27) данас покушава да докаже да је његов деда по мајци, Драгољуб Јеличић, најмлађи српски војник Првог свјетског рата!

– Поседујемо фотографије и књиге у којима се мој деда помиње као најмлађи борац – каже Ђорђе, који са братом Предрагом покушава да дође до истине. – Не знамо да ли је био млађи од Момчила Гаврића, али бисмо волели да сазнамо истину.

Њуњићи у архиви чувају оригиналне дедине фотографије, а посебно издвајају ону коју је овековјечио један француски фоторепортер у борбама за одбрану Београда, гдје се види како Драгољуб, са 12 својих година, пуца из пушке.

– Управо је та слика дуго била у поставци Војног музеја – каже с поносом Ђорђе.

Породица Јеличић је, попут других српских фамилија, имала избјегличку судбину. Са Кордуна су дошли у Шабац, гдје су покушали да организују живот. Нажалост, Драгољуб је рано остао без оца, а потом му се и мајка преудала, а он побјегао у Београд, гдје је живио као бескућник. Рат га затиче у одбрани Београда, одакле бјежи у Руднички одред.

На Мачковом камену рањен је док је замјењивао погинулог митраљесца, а прича се да је само који корак даље од њега погинуо Димитрије Туцовић. Са непуних 14 година био је најмлађи поднаредник, учесник Солунског фронта… Преживио је Први и Други светски рат, нацистичке казамате, а крај рата дочекао је у партизанској униформи.

Био је потом глумац, одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда. После Београда, Јагодине, Скопља, Тузле, Ријеке, обрео се у Народном позоришту у Никшићу. Умро је у 63. години, а иза њега су остале три ћерке, које данас живе у Никшићу.