Отворено писмо предсједнику Србије

Мој Александре, лошији си глумац од мога Благоте!

2527

Пишем ти, мој Александре, јер се са “мој“ обраћам онима који су ми блиски и које волим. Тако сам се једном приликом са ,,мој Благота“ обратио најстаријем у братству Ераковића, написао му доста истинитих, али и погрдних ријечи. Познат као плаховит, можда сам мало и претјерао. Тачно је да су сви Ераковићи – Срби, па самим тим и он, а што се глуме тиче и режисерског посла, ти би, мој Александре, сада требао да преузмеш лучу од њега.

Лошијег глумца, патетичара, човјека који у појединим моментима личи на све осим на предсједника Србије, нисам видио. Одговорно тврдим да си инциденте на Косову договорио са Тачијем као контролисани сукоб, покушавајући српски народ увести у причу о што бржој предаји свете српске земље. Ти нијеси издајник, то би за тебе био комплимент. Ти си велеиздајник и једна обична политичка карикатура.

У мјесец дана, пет пута командујеш први степен борбене готовости војсци Србије, а она метка не опали. То је једини примјер такве врсте и може се третирати као феномен.

Свјесно си, мој Александре, прекршио Устав државе Србије и није ми јасно зашто те безбједоносни органи већ нијесу ухапсили и процесуирали.

Срамну улогу, коју си имао, у намјештеном ,,државном удару“ у Црној Гори који је припремио Јовица Станишић, а режирао Беба Поповић Срби ти никада неће опростити. Стидиш ли се, мој Александре, што си у тренуцима док је лидерима Срба из Црне Горе одређивана затворска пресуда пио скупоцјени шампањац са Милом Ђукановићем ? Имаш ли срама што ти је ближи највећи наш непријатељ, него твој народ у Црној Гори? Сјећаш ли се како си патетично рекао да си видио оружје и увјерио се да је у Црној Гори спремано ,,крвопролиће“ ?

Браћи се не забада нож у леђа, него ти то не знаш, мој Александре. Андрија Мандић и Милан Кнежевић нијесу заслужили од предсједника Србије, нити од било кога из српског корпуса, да их изда. То су честити, часни и храбри Срби који се боре за своје идеале и свој народ, а ти  неко сличан Вуку Бранковићу и куму Вујици.

Па, кад  Косово и главе српских лидера у Црној Гори нијесу скупе, не можеш ни однос према Цркви имати. Јуче на најсрамнији начин нападаш Митрополита Брда и чувара трона пећкога, великога Амфилохија Радовића, монаха, подвижника, филозофа и српског витеза. Нападаш га, јер знаш да је у праву. Нападаш га да му је Мило Ђукановић најбољи пријатељ и да је он то изјавио у ,,Новостима“. Е ту се види колико си теолошки необразован и колико не разумијеш владичине ријечи. Митрополит је то изјавио за Мила користећи животни став Светог владике Николаја Велимировића који је од Бога тражио да благослови његове непријатеље. Исто као и Николај и Митрополит Амфилохије нема бољег пријатеља од свог највећег непријатеља Мила Ђукановића, јер му он даје снагу да кроз то ђавољско у њему брже дохвати оно Божије.

Е мој Александре, како би било лијепо да може да се издаје без последица. Уживао би и ти и сви они, па макар ми били и најближи, који су се одрекли имена и презимена српскога. Без Косова не постоји Србија. Не постоји ни тај чувени  ,,београдски пашалук“, не постоји ни небеско ни земаљско царство. Са Косовом, што се Срба тиче, све почиње и све се завршава.

Што би рекао, велики Живко Николић у култној серији Ђекна: ,,Ја не виђех веће будале од тебе, која ради више против себе, до тебе“.

Велимир Ераковић, Никшић