поглед с истока

АМЕРИЧКЕ МАРИОНЕТЕ: Прва и Друга фамилија!

2595

Пише: Донко Ракочевић

Добро каже историчар Предраг Вукић: мора да су нас Американци озрачили, па не знамо више куд  ударамо! Истина, он је то рекао превасходно за његове Цетињане, али штетно зрачење се очигледно проширило на цијелу Црну Гору. Како другачије објаснити ову ситуацију уочи предсједничких избора?

Од почетка 90-тих година прошлог вијека, када почиње распад Југославије, западне службе, посебно америчке, крећу у пројекат – независна Црна Гора као америчка „банана“ држава и чланица НАТО пакта. Све су филигрански добро одрадили, а ја сам као уредник „Истока“, са болом у души, пратио помно тај процес и најављивао будућа дешавања, све до референдума у мају 2006. године, који је такође одрађен под потпуном контролом ЦИА и других западних служби.

У истом том периоду, Миодраг Перовић је, са парама добијеним са Запада, формирао Вијести и Монитор и преко њих био главни промотер борбе против заједничке државе са Србијом и сатанизације српског народа. Пажљиво је бирао директоре и уреднике тих гласила, а највише повјерења је имао у Милку Тадић, па је она дуго била директор, односно главни и одговорни уредник Монитора.

На данашњи дан, Милка Тадић (у међувремену је постала и Мијовић) слови за најозбиљнијег кандидата опозиције за мјесто предсједника Црне Горе. Предлаже је такозвана „грађанска опозиција“, а по свему судећи ни Демократски фронт неће имати ништа против, с образоложењем да је најважније срушити режим Мила Ђукановића, па ће после тога, наводно, све бити лако решиво.

Дакле, све ће се свести на борбу Прве и Друге фамилије (како у жаргону зову Ђукановићев и Перовићев клан), а и једну и другу контролишу оне америчке службе са почетка текста, као у луткарском позоришту. Срби у Црној Гори нијесу наклоњени ни једној ни другој фамилији, али они очигледно нијесу превелика сметња за реализацију овог америчког плана, иако их има близу 30 одсто.

Лидери Демократског фронта (за кога гласа највећи број Срба) већ дуже вријеме се надају да би могли бити дио извршне власти, после пада ДПС-а, а не виде очигледну ствар – да Брисел и Вашингтон управо одлажу смјену Ђукановићевог режима док не нађу начин да формирају Владу без просрпских и проруских политичара. Управо зато су и покушаји западних центара моћи да разбију ДПС на два дијела, како би тобожњи „здрави“ дио са „грађанском“ опозицијом чинио нову власт.

Да Срби, који чине и највећи дио опозиционог бирачког тијела, имају добре политичке представнике, без њих се у овој држави не би могло завршити ништа, или би Црна Гора и даље пропадала под Ђукановићевом доживотном владавином, а што ваљда ником није крајњи циљ, па ни онима са Запада, јер ипак је Црна Гора чланица њиховог НАТО пакта.

А у предвечерје предсједничких избора, Срби немају ни стратегије ни свог кандидата. Јасно је шта сваки Србин у Црној Гори жели: прекид дискриминације која траје већ двије деценије, поништење признања Косова и Метохије, и излазак из НАТО пакта. Ко буде то заступао, сигурно ће придобити огромну већину српских гласова. Није довољно за побједу, али дало би се до знања Другој фамилији и Западу да без решења српског питања нема краја црногорској кризи.

Са логиком – само да срушимо Мила, па ћемо после све друго лако ријешити, могу се сложити само наивни и поткупљени и они који не поштују ријечи наших Светих Отаца.

„А шта Срби партијаши мисле? Они мисле, као и 1918. године, прво расписати изборе па нека народ (јадни, тужни, голоруки српски народ) искаже своју жељу и вољу? И ништа више. У тој једној мисли садржан је план свих српских демократских и полудемократских и левичарских и полулевичарских партија, па чак и националних, четничких и патриотских. Каква фантазија и какво лудило! Питање је, дакле, не како оборити Тита, него шта ће бити после Титовог пада?“ (епископ Николај)