документи који 'дрмају' свијет

АФЕРА ‘РАЈСКИ ПАПИРИ’: Власници офшор компанија послују и у Црној Гори!

1257

У више од 13 милиона докумената под именом „Рајски папири“, који озбиљно „дрмају“ свијет, стоје и имена неколико људи из Србије, а које је објавио КРИК. Неколико власника тих компанија послује и у Црној Гори

Документа откривају пословање и најближе сараднике свјетских лидера америчког предсједника Доналда Трампа, канадског премијера Џастина Трудоа, украјинског предсједника Петра Порошенка, енглеске краљице, познатих музичких звезда попут Мадоне и Бона Вокса, великих корпорација попут „Најкија“ и „Епла“, као и једног од оснивача „Мајкрософта“.

У суштини „Рајски папири“ откривају везе више стотина свјетских политичара и бизнисмена са офшор компанијама и продубљују открића прошлогодишњег пројекта “Панамски папири“ када је из једне од најпознатијих агенција за оснивање офшор фирми процурило 11,5 милиона докумената.

Међу именима из Србије помињу се кладионица „Меридијан“, која је покренула посао интернет-клађења на Малти 2007. године – у вријеме када је то било забрањено у Србији, пренијела је данас Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК), која је радила на том пројекту. Кладионице „Меридијан“ у Србији држи домаћа компанија „Џокер Гејмс“, основана 2001, која је у власништву Александра Миловановића, Снежане Божовић и Зорана Милошевића.

Како је наведено у саопштењу КРИК-а, у тој компанији радио је народни посланик и члан Српске напредне странке Владимир Ђукановић. Крајем децембра 2012, након доласка СНС-а на власт, Милошевић и Ђукановић постављени су за чланове трочлане Скупштине јавног предузећа Државна лутрија Србије.

У „Рајским папирима“ појављује се и генерал Јован Чековић, дугогодишњи директор државне фирме за трговину оружјем „Југоимпорт СДПР“. Он је власник малтешке компаније „Jomil Malta Limited“ која је основана у септембру 2007. године, а која је дио шире мреже компанија „Jomil“ регистрованих у Србији, Црној Гори, Француској, Конгу, Кипру, Малти и Анголи, а њима управљају Чековић и његова ћерка Милица.

Део фирми регистрован је за извоз наоружања, а поједине се баве пољопривредом и сеоским туризмом.

Бивши генерал и трговац оружјем Радош Рубаковић такође послује на Малти и власник је компаније „Cofis Export-Import co. Limited“, основане 2008. Његова фирма је 2010. године у Србији основала представништво. Рубаковић је у Србији власник истоимене компаније за трговину наоружањем „Cofis“, регистроване 1992. Исти бизнис води и у Црној Гори.

Документа говоре и о продаји дијела власништва домаће компаније „Јужна Бачка“ која склапа милионске послове с државом. „Јужна Бачка“ позната је, како је навео КРИК, и по афери у вези са испумпавањем поплављеног копа Тамнава у Рударском басену Колубара. „Рајски папири“ откривају да је до удјела у овој компанији дошла особа која је повезана с једним од најмоћнијих људи у Србији.

У документима се појављује и компанија „Nano Consulting Ltd“ коју је 2008. године на Малти основао Раде Војводић, власник београдске фирме „Comandante“. Малтешка фирма од оснивања није имала приходе пословања, већ само трошкове. Новинари КРИК-а нису пронашли трагове њеног пословања у Србији.

У бази података појављује се и име британског адвоката Марка Харисона који ради из канцеларије регистроване у Београду. Харис је био саветник Агенције за приватизацију у неколико великих послова, укључујући и контроверзну приватизацију бензинских пумпи „Беопетрол“.

Међу клијентима објављеним на интернет-презентацији Харисонове канцеларије налазе се домаћа предузећа ЕПС, некадашњи Јат Ервејс, Фијат, затим црногорска влада, као и неколико иностраних банака и великих реномираних међународних компанија.

Харисон је сарађивао и са агенцијом за оснивање офшор фирми „Mossack Fonseca“ – из које су прошле године такође процурили подаци објављени у пројекту „Панамски папири“.

Документа процурила из двије агенције за офшор услуге са Бермудских острва и из Сингапура, показују да послови и имовина српског министра без портфеља Ненада Поповића вриједе најмање 75 милиона долара, а да је њихова тржишна вриједност већа од 100 милиона, што га чини убједљиво најбогатијим политичарем у земљи, открива КРИК.

КРИК подсјећа и да посједовање офшор компаније и пословање преко ње не подразумијева нужно незаконите радње. Ове компаније, међутим, могу да се користе за избјегавање плаћања пореза, скривање власништва, прање новца, као и избјегавање антимонополских закона.

Извор: КРИК