Трагом трача

Слага а да не трепну!

3541

Црногорски премијер Душко Марковић обмануо је јавност када је саопштио да већина држава у свијету кажњава неустајање на химну. Истина је сасвим супротна, таквих закона и такве праксе нема нигдје у демократском свијету. ОЕБС, УН и друге међународне организације које се баве заштитом људских права, изричито су против такве заштите части и угледа државе и њених институција и симбола

Акција за људска права (Human Rights Action – HRA) апелује на посланике Скупштине Црне Горе да заштите слободу изражавања и не усвоје овај анахрони предлог измјена и допуна Закона о државним симболима и Дану државности Црне Горе. Они напомињу да Влада Црне Горе прва у региону предлаже кажњавање физичких лица, укључујући и странце, за неустајање приликом извођења националне химне.

ХРА упозорава да ни једна од држава у окружењу (Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Македонија, Косово) нема прописану казну за неустајање приликом извођења химне, као ни већина држава у свијету.

„Напротив, Црна Гора би се овим прописом придружила углавном азијским недемократским и националистичким режимима попут Кине и Филипина. Сматрамо да застрашивање кажњавањем није примјерено демократском друштву које мора да буде отворено за исказивање различитих ставова и дебату. Орвеловско окружење у коме полиција и доушници посматрају грађане током извођења химне и пријављују оне који нису устали не чини атмосферу европског друштва у коме се поштују људска права.“

Подсјећају да на међународном и европском нивоу постоји сагласност о томе да углед државе, њених институција и симбола, као што је химна, не треба штитити кривичним или прекршајним санкцијама.

Комитет за људска права УН је оштро осудио постојање кривичног дјела клевете државе и изразио забринутост због постојања закона на тему непоштовања државних симбола, увреде шефа државе или заштите части државних званичника, наглашавајући да државе не треба да забрањују критику државних институција (Општи коментар 34, тачка 38).

Специјални извјестилац за слободу изражавања УН, као и специјални представник за слободу медија ОЕБС и Специјални извјестилац Организације америчких држава у заједничкој изјави заложили су се да се онемогући да државни органи покрећу поступке заштите части и угледа државе и њених институција и симбола (2002).

Европски суд за људска права је у два случаја против Француске осудио кривично-правну заштиту части и угледа предсједника државе као државног симбола, и закључио да посебна заштита од критике само због функције или статуса значи привилегију која није у складу са модерним политичким концепцијама у демократском друштву и неоправдано онемогућава слободу изражавања (Colombani and others v. France, 2002, Eon v. France, 2013).