Читамо Библију

Штедите ли за будућност, Богу се замјерате!

1343

У Јеванђељу по Матеју, хришћани се упозоравају да се не смију бринути о томе хоће ли у будућности имати за живот, јер тиме исказују непоштовање према Богу који брине и о птицама и о цвијећу у пољу, а камоли о људима којима је дао примат у свом поретку стварања

6,19: Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лопови поткопавају и краду;

6.20: Него сабирајте себи блага на небу, гдје ни мољац и ни рђа не квари, и гдје лопови не поткопавају и не краду;

Христос побија све људске савјете о штедњи за сигурну финансијску будућност. Кад каже: „Не сабирајте себи блага на земљи“, жели рећи да нема никакве сигурности у материјалним стварима. Сваку врсту материјалног блага могу уништити природни елементи (мољац и рђа) или украсти лопови. Једино улагање које не може пропасти је благо у Небу.

6,21: Јер гдје је благо ваше, ондје ће бити и срце ваше.

Овај одлучан став према новчаним средствима темељи се на начелу: гдје ти је благо, ондје ће ти бити и срце. Ако је ваш новац у челичном сефу, тада су у њему и ваше срце и жеље. Ако је ваше благо у небу, ваше ће занимање бити усредоточено на Небо.

6,24: Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити и Богу и мамону.

Немогућност живљења за Бога и за новац, овдје је исказана у лику господара и робова. Нико не може служити двојици господара, јер ће један  неизбјежно преузети предност у оданости. Тако је и с Богом и богатством. Они представљају супарничке захтјеве, па се морамо одлучити за једнога од њих. Или ћемо на прво мјесто ставити Бога и одбацити владавину материјализма, или ћемо морати живјети за пролазно и одрећи Богу право на наше животе.

6,25: Зато вам кажем: Не брините се душом својом, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим, у шта ћете се одјенути. Није ли душа претежнија од хране, и тијело од одијела?

Ако се наш живот окреће око хране и одјеће, губимо прави смисао живота. Проблем није у томе што данас једемо или што се одијевамо, него што размишљамо шта ћемо јести и носити за десет, двадесет или тридесет година. Таква забринутост за будућност је гријех, јер негира Божју љубав, мудрост и снагу.

Због такве забринутости ми своје најбоље снаге посвећујемо обезбеђивању додатних средстава за живот. А онда, прије него што постанемо свјесни, наши животу су већ прошли а ми смо пропустили главну сврху за коју смо створени.

Бог нас није створио само да би узимали храну и да би се лијепо одијевали. Наша су тијела начињена да би нам биле слуге, а не господари.

6,26: Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

Птице небеске показују бригу Божју за његова створења. Оне нам проповиједају колико је непотребна наша забринутост. Оне не сију и не жању, па ипак их Бог храни. Будући да смо ми према Божијем поретку у стварању, вреднији од птица, са сигурношћу можемо очекивати и да ће Бог бринути за наше потребе.

Не бисмо требали закључити да не треба сијати, жњети и спремати љетину. То су дјелатности неопходан дио бриге за текуће потребе. Оно што Христос забрањује јесте умножавање житница у настојању да се обезбиједи будућа сигурност независно од Бога.

6,27: А ко од вас бринући се може придодати расту своме лакат један?

Забринутост за будућност није само непоштовање Бога, оно је и узалудно. Господ то показује питањем: „А који то од вас забринутошћу може своме тијелу додати један лакат?“ Низак човјек не може својом забринутошћу порасти још пар десетина сантиметара..

6,28: И за одијело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду.

Господ расправља о неразумности бриге да у будућности нећемо имати довољно одјеће. Пољски кринови не муче се нити преду, па ипак својом љепотом надмашују Саломонове краљевске одежде.

Ако Бог може обезбиједти префињен раст и изглед пољском цвијећу, засигурно ће бринути за свој народ који га поштује и служи му.

6,31: Не брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се одјенути?

6,32: Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

Закључак је да свој живот не бисмо требали провести у мучном трагању за храном, пићем и одијелом за будућност. Пагани живе за гомилање материјалних ствари, као да су храна и одјећа све у животу. Али, тако не би смјело бити с хришћанима, који имају небеског Оца који зна њихове основне потрбе.

6,33: Него иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.

Због тога Господ и склапа савез са својим сљедбеницима. Он заправо вели: „Ставити ли Божје интересе на прво мјесто у свом животу, зајамчићу вам испуњење ваших будућих потреба. Ако тражите најприје царство Божје и његову правденост, тада ћу обезбиједити да вам никада не мањка оно што је нужно за живот.

6,34: Не брините се, дакле, за сјутра; јер сјутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свога.

То је Божји програм „социјалне сигурности“. Одговорност вјерника је живјети за Господа, уздајући се у Бога у погледу будућности, с непоколебљивим повјерењем да ће нам обезбиједити потребно.

Човјеков посао је једноставно средство задовољења текућих потреба; све преко тога уложено је у дјело Божје. Позвани смо да живимо из дана у дан: сјутра се може само бринути за себе, односно то је Божји посао.