ИЗ РУСКОГ УГЛА

Зашто прогоне ћирилицу?

947

Пише: Егор Холмогоров 

Ћирилица је најпрогоњенија азбука на свијету, а многима и – најмрскија. Тако је момента када је настала, јер су тада Св. Константина-Ћирила прогониле присталице „тројезичне јереси“ које су сматрале да је хришћанско богослужење могуће само на три језика – на ивриту, грчком и латинском. Тако је било и када су његовог брата, Светог Методија, Њемци заточили у манастиру Рајхенау, а Ватикан забранио „словенску литургију“. Тако ствари стоје и данас.

Интересантно је да оваква мржња постоји само према ћирилици. Нико од јапанских самураја, који су се успјешно уденули у Запад, нити од кинеских комуниста, који се нису ништа мање успешно укључили у капиталистичко тржиште, не тражи да се одрекну од хијероглифа и свог слоговног писма. Побједник Пјесме Евровизије, Израел, све до данас се користи својим писмом и својим древним језиком који је у прошлом вијеку доживео прави процват. Нико ни од Јермена и Грузина не тражи да се због „евроинтеграција“ одрекну својих писама.

Само су Руси и простор руског свијета, заједно са другим народима који су сачували ћирилицу, под притиском антићириличне кампање без преседана која није од јуче.

Руски језик је на ћирилици постао један универзалних језика свјетске културе и то – не упркос ћирилици већ управо захваљујући њој. Јер, ни један од сусједних словенских језика није на латиници достигао ни близу такву културну висину и интензитет.

Уз сво уважавање, Сјенкевич није Толстој, Хашек није Достојевски, а Кафка је на чешком написао свега неколико писама.

Ћирилица се за руски језик показала својеврсном заштитном граматом, раздвојном линијом која је истовремено имала две функције.

С једне стране је била брана позајмицама из иностранства, па је руски језик, захваљујући њој, туђице или прежвакавао или их одбацивао.

Упркос свим новотаријама Петра Великог, ми не говоримо „викторија“ већ побједа…

Притом, руском језику корисне позајмице ми себи можемо дозволити захваљујући управо ћириличном прекодирању. То позајмице се већ самим писањем на ћирилици већ напола русификују.

Наша ћирилична азбука је декларација наше цивилизацијске независности, она волшебна баријера која прави ограду око светиње руског говора и чува га од растварања у глобалном „пиџин-инглишу“.

Ћирилицу управо због овога љуто мрзе, чак и у Русији. Они који су увјерени да је код „бијелих западних богова“ све боље.

Колико ли је само тона отрова и мастила потрошено на трактате… против ћирилице и на доказивање како би је било добро замијенити латиницом. Једном су то безмало и покушали.

У новембру 1929-теа Народни комесаријат за просвету Луначарског формирао је био специјалну комисију за латинизацију руског језика. Задатак је био јасно постављен: дерусификација, деклерикализација, раскид са азбуком која је „азбука самодржачког угњетавања, мисионарске пропаганде, великоруског национал-шовинизма… азбука национал-буржаске великоруске идеологије“.

Та комисја је већ била одлучила да је неизбежан „прелазак у најскорије време на „јединствено интернационално писмо“. А само је латинична абецеда одговарала „задацима истинског интернационализма“.

Међутим, совјетске вође су се замислиле када су 1933. на власт у Њемачкој дошли полудели национал-реваншисти. Помислили су: а шта ако пролетери без отаџбине не пожеле да штите своје бољшевичко руководство? Тако је започео дозирани заокрет од интернационалистичког космополитизма ка „совјетском патриотизму“.

Пројекат латинизације био је затворен. Заједно са њим је угашен и покрет есперантиста чији поклоници су са поносом – на питање „Ко си?“ – одговарали: „Ја сам satan„. То јест: члан SAT – Светског Анационалног Савеза… Зато је Политбиро одлучио да се ћирилизују чак и језици оних неруских република СССР који су принудно претходно били преведени на латиницу.

Али, опет се около чује: ћирилица нам смета да се сјединимо са „цивилизованим свијетом“.

Фанатици латинизације признају да она не чува националне језике већ да их брише идући у смјеру енглеског, а да је ћирилица језике неруских народа СССР водила ка руском.

Питање ћирилице је питање – постојања или непостојања руског свијета, руске цивилизације. Руски свијет је простор на којем доминира ћирилица која је нерушиви зид за доминацију било које друге цивилизације…

(Егор Холмогоров је уредник портала „Русский Обозреватель“ и „Новые Хроники“)