скидање прашине

5. ОКТОБАР 2000: Магарац натоварен златом!

3641

САД, Британија и Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање опозиције у Србији уочи 5. октобра ### Зашто је за лидера изабран Војислав Коштуница? ### Да ли је Русија издала Милошевића?

Припреме за оно што се догодило 5. октобра трајале су месецима. Још крајем 1999. године почели су све учесталији контакти српске опозиције са државницима кључних свјетских сила и оперативцима њихових служби. Суштина свих тих састанака била је иста – Слободан Милошевић мора да оде са власти.

У НАТО бази у Берлину пада договор да се примијени принцип Филипа Македонског, који је говорио да и најутврђенији град може да освоји само са једним магарцем натовареним златом. Српској опозицији је послата порука: Паре наше – посао ваш.

Велике суме новца поново улазе у Србију. Телеграфски речено, то изгледа овако: САД, Британија и Немачка потрошиле су више од шездесет милиона долара на финансирање опозиције… Би-Би-Си је омогућавао већи домет програма радија Б 92… Њемачки Дојче веле помаже опозиционим листовима плаћајући папир и трошкове штампе.

Догађајима који су се одиграли 5. октобра 2000. претходила је велика припрема. Нико од стотина хиљада људи који су се тог дана слили у Београд није се тек тако пробудио и дошао на идеју да дође да демонстрира у престоници и спали зграду парламента. То је морало да буде добро организовано.

Британски амбасадор који је службовао у једној од држава у окружењу и посредно био укључен у акцију обарања Слободана Милошевића тврди да се врбовање одвијало на три начина: давањем помоћи одређеним медијима, подршком појединим опозиционим политичарима и тражењем инсајдера који желе да сарађују. Један од блиских оперативних сарадника покојног премијера Зорана Ђинђића сведочи да су неколико пута покушавали да уђу у траг количини новца утрошеног у припреми 5. октобра. И успели су да “дешифрују” трагове за 40 милиона долара. Оних двадесетак “расуло” се негдје по Београду…

Што се крај миленијума више ближио, расла је дилема – ко после Милошевића? Ангажована је агенција “Пен Скоун и Берланд”, која је саопштила песимистичке резултате. Кандидат који би могао да победи Милошевића морао је да има чисту прошлост, да никад није имао везе са режимом и парама из иностранства и да није учествовао у ситним гложењима са опозиционим лидерима. Ови услови искључивали су познате људе из опозиције. Неколико недеља касније, у Будимпешти, агенција је саопштила свог кандидата – Војислава Коштуницу.

Окружење око Зорана Ђинђића се на тај прeдлог разбеснело. Зоран је мало оћутао и затим рекао: “Воја може то да уради.” Прихватио је да се повуче корак назад, да би потом, као премијер, иступио два напред.

Потрага за “краљем” започела је још крајем 1999, када је делегација опозиције отишла у Вашингтон. Милан Ст. Протић сведочи о вечери са Холбруком у књизи Изневерена револуција:

“Завршно Холбруково слово било је у његовом стилу: ‘Пошто је свако од вас изнео свој став, да вам кажем шта ја мислим. У Србији можете да победите само филипинском методом. Треба вам уједињена опозиција и једна личност као симбол отпора. Тамо је то била Кори Акино. А ко је ваша Кори Акино?’ Ђинђић се први јавио: ‘Седи поред вас, то је професор Аврамовић.’“

На једној вечери у Вашингтону, Протић је срео бившег амбасадора САД у Москви који му је рекао: “Могу да вам кажем да сам био у Москви све време, од ваших избора у септембру до петооктобарских догађаја. Мој посао је био да одржавам несметану координацију између нас и Руса поводом вашег случаја.”

Шта је, у ствари, била права позадина 5. октобра? Ако данас и није могуће открити све појединости, одређени закључци се, ипак, намећу, попут оног да 5. октобар није био истинска демократска револуција, већ проста смена на врху власти. И одлука у врху Војске Југославије, да се активно не укључи у гушење побуне 5. октобра, дошла је после контакта са Москвом, а иза свега тога стајали су Американци. Какав је био договор САД и Русије, засада можемо само да нагађамо…