Скидање прашине

Најчудеснији манастир на свету!

2089

Чудесна прича о манастиру Панагиа Сумела и истоименој чудотворној икони, једној од најстаријих на свијету

На простору Трапезунта (данашњег Трабзона у Турској) била су три манастира, који спадају у најстарије православне светиње – Светог Јована Претече, подигнут 270. године, Панагиа Сумела на планини Мела, из 383. године, као најпознатији, и Светог Јована Перистереота, најљепши, основан крајем 6. вијека. Били су то живи и активни манастири у вријеме Византије, али и у доба турске владавине, иако су паљени и пљачкани више пута. Највећи процват манастир Панагиа Сумела је доживио током 18. и 19. вијека.

Када је Свети Лука окончао свој овоземаљски живот, бригу о његове три свете иконе Пресвете Богородице, које је осликао својом руком, преузео је његов стални пратилац Ананије. Једну икону је посебно поштовао, јер је била стални пратилац св. Луке, није се од ње никада одвајао. Постављена је у Богородичној цркви у Атини и због тога названа Паганиа Атиниотиса. Крајем 4. вијека, у доба владавине цара Теодосија, пренешена је у манастир Панагиа Сумела, по коме данас носи име.

Велико поглавље историје манастира Панагиа Сумела, цијелих 15 вјекова, завршава се протјеривањем православних Грка из Мале Азије 1923. године и свеколиким, па и културним геноцидом у коме су уништене многе православне светиње. Мали број монаха је преживио. Међу њима је био и отац Амвросије који је у оближњој цркви св. Варваре, прије напуштања свог огњишта, закопао свету икону Панагиа Сумела, и још неколико драгоцјености.

После осам година, на празник Успења Пресвете Богородице, у манастиру Мега Спилеон, на Пелопонезу, гдје се чува друга од три прве иконе које сликао апостол Лука (Панагиа Мегаспилеотиса)  окупио се велики број вјерника, међу којима су били и Понтијски Грци (о њима више на крају текста). Присутан је био и грчки премијер Елефтерос Венизелос, који је чуо причу о судбини манастира и иконе Паганиа Сумела и обећао да ће све учинити да се икона пронађе и донесе у Грчку. Испунио је обећање и у сарадњи са турским властима одређена је делегација коју је предводио монах Амвросије, који је једини знао гдје се икона налази.

Дирљиве сцене повратка на огњиште разрушеног манастира и сусрет са заштитницом св. иконом Панагиа Сумела, описали су савременици у својим сјећањима. Било је то у октобру 1931. године.

Икона Панагиа Сумела

Икона је пренијета у Атински музеј и ту је боравила око 20 година. Понтијски љекар и пјесник, аутор химне Понтијских Грка, Филон Ктенидис, покренуо је 1950 године своје сународнике да подигну нови манастир за своју заштитницу. Сањао је пресвету Богородицу која му је преко иконе рекла: „Избјеглице, дјецо моја! Подигли сте своје домове у новој земљи за вас. Када ћу и ја моћи да одем својој кући?“

Нови манастир Панагиа Сумела, нови дом свете иконе, подигнут је изнад села Кастаниа, недалеко од Верије, града апостола Павла. Свакога дана хиљаде вјерника из Грчке и цијелог свијета посјећују ово мјесто да се поклоне светињи која симболизује патњу једног народа и њихову оданост својој вјери и традицији.

Нови манастир Панагиа Сумела, недалеко од Верија у Грчкој

Једва видљиви ликови Богородице и Богомладенца, избледели од времена, урамљени и заштићени заједно са крстовима који су дијелили исту судбину, не остављају равнодушним  ни једног посјетиоца. Чуда која су се догађала у старој постојбини, догађају се и овдје. На поклоњење и молитву долазе и здрави и болесни, и православни и припадници других вјероисповијести

Под притиском европске културне јавности, турске власти су од 2007. године дозволиле ходочасницима приступ остацима манастира Панагиа Сумела на планини Мела. Три године касније, 15. свгуста 2010. године, одржана је и литургија. Грчки премијер Јоргос Папандреу означио је овај догађај као историсјки, а васељенски патријарх Вартоломеј своју проповијед започео је ријечима: „После 88 година, данас су престале да теку сузе Пресвете Богородице!“

Тог дана, када се слави Успење Пресвете Богородице, било је присутно око 500 Понтијских Грка и њихових потомака, а на великом екрнау ван манастира службу је пратило преко 7000 вјерника пристиглих из цијелог свијета.

У септембру 2015. године, манастир је затворен за посјетиоце због реконструкције. Како смо схватили из репортаже која је недавно емитована на турској државној телевизији, обнова је завршена и манастир Панагиа Сумела је претворен у музеј.

ПОНТИЈСКИ ГРЦИ су етничка група састављена од Грка са обале Црног мора и Понта. Они традиционално говоре понтијски језик, посебан дијалект грчког језика који је, због удаљености Понта, имао процес језичке еволуције различит од остатка грчког свијета.

Протјерани са својих вјековних огњишта 1923 године, данас живе у Грчкој гдје их има близу два милиона, у САД око 200.000, у Русији, Украјини и Њемачкој по сто хиљада, док их у Турској има само око четири хиљаде.

Сами себе зову Византинцима и, наравно, сви у својим становима, као највећу светињу, држе икону Панагиа Сумела.