хришћански симболи

ХРИСТОВ МОНОГРАМ: Овим побјеђуј!

3539

Христов монограм, или Лабарум (☧), се састоји од прва два грчка слова у ријечи Христ (грч. ΧΡΙΣΤΟΣ, или Χριστός), слова Х (Хи) и Р (Ро). Први пут га је употријебио римски цар Константин.

Слово Р се често приказује тако да подсјећа на пастирски штап, а слово Х да подсјећа на крст, представљајући Исуса Христа као доброг пастира своје пастве, хришћанске Цркве.

На путу за Вјечни Град, Константин је доживео мистично искуство након кога се отворено опредијелио за хришћанску вјеру.

По Лактанцију, чији је спис „О смрти прогонитеља“ настао већ око 317/8. год, Константину је у сну, у ноћи која је претходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном при врху тако да формира христорам.

По Константиновом биографу епископу Евсевију Цезарејском, који је цареву биографију саставио нешто после 337. године, цар му је лично и под заклетвом неколико година касније испричао читав догађај.

По Евсевијевој причи у Vita Constantini, цар се молио Богу кога је поштовао и његов отац и наредног дана на небу, изнад сунца, Константин и његова војска су угледали светлосни крст са натписом „Овим побјеђуј“ (Тουτο νικα). Цар није био сигуран у значење визије док га у сну није посјетио Христос и препоручио му да направи војни стег у облику знака виђеног на небу и искористи га у бици. Сјутрадан, Константин је наредио да се искује војни стег (labarum) са вијенцем на врху у коме се налазила спојена грчка слова Х и Р у виду Христовог монограма.

Након тога, цар је одлучио да слиједи Бога који му се указао и окупио је око себе хришћанске свештенике од којих је затражио да га упуте у Христову вјеру.

Касније се Константин Велики појавио као посредник и сазвао је Први васељенски сабор у Никеји 325. године, на коме су ударени темељи хришћанства и створена Библија.

Христов монограм на Руској цркви у Јерусалиму