скидање прашине

ЦАНИНО ПРОРОЧАНСТВО: Скупштина на уклетом мјесту!

1527

Упркос изреченом пророчанству које је кратко и јасно гласило: ,,Батали“ (одустани), јер једно тако важно здање не треба да почива на темељима уклетог мјеста где је било римско гробље, а у чијој се близини налази турско гробље и Батал џамија, краљ Петар Први Карађорђевић је положио камен темељац чиме је званично, по пројекту Јована Илкића, почело зидање велелепне зграде која данас представља српски парламент

Те давне 1907. београдска чаршија се силно забављала читајући у свим новинама упозорење које је чувена београдска видовњакиња, Спасенија Цана Јовановић изрекла Илкићу: ,,Краљ је грдно согрешеније начинио приликом избора места где ће Дом градити, јер тако важно здање не смије да почива на уклетом мјесту! Реци краљу да се мане ћорава посла!“

Како су се нека од њених предвиђања остваривала, Цана је постала миљеница београдске чаршије, а када је у шаљивом тону њену ,,побуну“ пренијела цјелокупна ондашња штампа чији је тираж износио око 80.000 примјерака, Иликић се озбиљно забринуо. Цана је тврдила да ни он, ни краљ неће дочекати да виде довршену зграду: ,,Зидате у Србију,  но она Србима неће служити за вијек!“.

Одлуку да баш на том мјесту дигне зграду парламента, Петар Први Карађорђевић је донио вођен историјском чињеницом да је ту, код Батал џамије, одржан први српски народни сабор на којем је 30. новембра 1830. прочитан султанов хатишериф о дјелимичној аутономији Србије.

Уплашен изреченим пророчанством, узалуд је Илкић молио владара да промијени локацију. Вјерујући да је ријеч о само још једној ,,бабској глупости“, краљ је у част свог сина Ђорђа који је тада напунио 20 година, 27. августа 1907. поставио камен темељац данашњег српског парламента, а на пергаменту који је том приликом положио, осим самог краља и митрополита Димитрија нашло се и име архитекте, Јована Илкића.

Видевши почетак радова, Цана је изрекла још једно црно пророчанство: ,,Неће добро да се сврши, зидате на завезаном мјесту. Ђорђе неће видјети круну на глави, а ни онај ко дође након Петра, неће дочекати крај овом зиданију“.

Вјерује се да је гатара мислила на римско гробље чији је дио ископан током припрема за темеље, као и да се на мјесту гдје је данас Булевар краља Александра некада налазио Цариградски друм, а у непосредној близини Батал џамија.

Чињеница је да се ова зграда зидала у бурном историсјком периоду који је наступио наредних тридесетак година, као и да су сви именовани на пергаменту током тог периода преминули, као и да је у ратном вихору одлучено да престо не наслиједи Ђорђе, већ његов брат, Александар.

Након стварања прво Краљевине СХС, а потом и Југославије, када је на новог владара вршен притисак да се радови наставе, Спасенија је изрекла готово исто пророчанство новом владару: ,,Ни ти нећеш жив дочекати изградњу Дома“. Краљ Александар је тада ријешио да мало успори радове, због чега је у јавности био подвргнут општем подсмијеху.

Како тада већ међу живима није био ни један од споменутих на пергаменту, а он умјесто брата наслиједио титулу, под образложењем да Илкићев пројекат треба мало измијенити, Александар је успијевао да одложи наставак градње све до 1934. када је ангажован руски архитекта Никола Краснов.

Краљ Александар је убијен у Марсељу 9. октобра 1934. чиме је на најгори могући начин остварено још једно Цанино пророчанство, али то није спријечило Краснова да настави радове по плану. Зграда је освештана само двије године касније, 18. октобра 1936. када су се у њу уселили представници Краљевине Југославије.

Од тада до данас, у овој згради су владала посланства шест држава, и све те државе су брзо отишле у историју: Краљевина Југославија, ДФНР Југославија, ФНР Југославија, СФРЈ, СР Југославија, и Државна заједница Србије и Црне Горе.

Коначно, Србија је своје посланике у овај Дом уселила 102 године након почетка градње, па не можемо а да се не запитамо да се и ово пророчанство испунило: ,,Дом зида у Србији који Србији служити неће за вијек“.