ИНТЕРВЈУ: Жељко Самарџић

Бокељски барба или наш најбољи пјевач! (ВИДЕО)

2281

Познати пјевач је са новим албумом и турнејом у припреми, ријешио да нас све изненади и изгледом: мало ко је на овим сликама препознао мостарског шансоњера. А мало његових обожавалаца зна да је он, у ствари, Бокељ рођен у Никшићу!

Многе је изненадио нови имиц Жељка Самарџића (62). Неки га нису препознали, појединима се не свиђа, а многима је симпатичан у садашњем издању. Њему је, након дуго година на естради, нови имиџ донио задовољство и остварио жељу да буде интригантан и визуелно другачији.

Како се Ви осјећате у „новој кожи“? Да ли је било тешко одрећи се препознатљивог изгледа, оног на кога су се људи навикли?

-Суштина је управо у томе: како се осјећаш у „новом одијелу“ или сопственој кожи. Ових дана сам задовољан оним што видим у огледалу, а то је најважније. Са овим се не би сложили многи који воле моју музику, али одлуку сам донио заједно са тимом који води рачуна о мом стајлингу. Нисам желио било какву промјену ради пормјене, већ ону која би највише одговарала представљању пјесама са новог албума „Мила“.

Да ли са новим имиџом иде и нови музички правац или бар донекле другачији од оног који сте имали?

-Нисам сигуран да је то неки други правац, али дефинитивно је неколико степеника изнад оног што сам досад радио. Аранжмани су јако комплексни и мислим да пјесме звуче много озбиљније и квалитетније. Али и даље је то поп у коме се најбоље осјећам. Промјена је у томе што никада до сада нисам толико педантно приступао ниједном албуму и никада више инструменталиста није учествовало, како одавде, тако и из Америке.

Колико је тешко у овим турбулентним временима пронаћи здраву инспирацију?

-Испуњава ме и инспирише амбиција да сваки дан у коме се пробудим направим својим најбољим. Некад ми то мање а некад више полази за руком, битно је жељети, јер од тога полази све. Моја мотивације је моја публика која је завољела моје пјесме и која долази на концерте да их пјевамо заједно. Понекад ми се деси да изађем на позорницу са теретом ове 62 године које вучем за собом, а сиђем са бине лакши барем за двије деценије.

Како сте успјели да одржите здраву породицу, брак и интиму сачувате од будног ока јавности?

-То је заслуга моје супруге, а онда и моје три кћери. Сви заједно смо ушли у ово што се зове моја каријера и врло важно ми је да сви у кући стоје иза мене и подржавају ме. Постоји мудра изрека која каже да си богат тек кад имаш нешто што никада не би могао купити новцем. Породица! Патријахално сам одгојен и то су по мени, највеће вриједности. У овом, по много чему нељудском и тешком времену, такве вриједности нам помажу да останенмо људи.

Да ли бисте се једном вратили у Мостар?

-Ја сам из Мостара отишао у једном тренутку кад тамо више није становала љубав. Међутим, Мостар никад није отишао из мене. Носио сам га и носим свих ових година по цијелом свијету као што, вјероватно, већина људи носи своје родно мјесто и коријене. Београд је био моја прва и испоставило се последња станица у потрази за шансом. Ту су ми се отворила врата једног новог обећавајућег живота и каријере какву сам само сањати могао.

Како су се твоји нашли у Мостару?

-Мој отац је био војно лице. Први основне сам завршио у Никшићу, други у Игалу, па смо живјели у Задру, да би се 1968. године преселили у Мостар; имао сам тада 13 година. Сва моја родбина живи у Црној Гори. Сви моји преци су покопани тамо. Сестра ми живи  у Никшићу, а друга у Минхену. Самарџићи су из Кривошија, из Боке которске. То село је најпознатије по томе што у њему падне највише кише у Европи, по метру квадратном наравно.

Чега се најчешће сјетите из дјетињства?

-Сјетим се старих другара, моје браће из Црне Горе с којима сам ишао да чувамо овце и краве. То су ми најљепше успомене.

Цијело љето, већ годинама, проводите у Боки?

-Још прије 20 година купио сам кућу у Доброти. Ранијих година друштво су ми правиле супруга Маја и три ћерке, а сада су ту и унуци Лука, Алекса и Нина. Понекад имам осјећај да сам се у Боки родио. Моје љето у Боки често почиње у мају а заврши у октобру. У мојим очима Бока је љепотица за чији шарм и богом дану љепоту немам адекватне ријечи.